Teslu više cene u svetu nego u Hrvatskoj
Nikola Tesla sve donedavno ni izdaleka nije imao mesto u gradu u kojem je završio gimnaziju kakvo zaslužuje. Ni u vreme socijalizma u Karlovcu nije bio dovoljno cenjen - njegovo ime nosila je jedna mala slepa ulica i spomen-tabla na gimnaziji, a tako je i danas.
Tek nedavno su stvari sa Teslom u tom gradu počele da se menjaju: mladi gradonačelnik Damir Jelić prihvatio je predlog profesora fizike Gorana Jakšića, pripadnika tamošnje srpske manjinske zajednice, inače svog saradnika na jednoj od vodećih funkcija u gradskoj upravi, da se u Karlovcu podigne Teslin centar, koji bi se po svom sadržaju trebao razlikovati od svih sličnih objekata u svetu.
Profesor istorije Đuro Zatezalo još je negde pre osam godina predložio da Teslino ime u Karlovcu nosi neka značajnija ulica ili trg. Profesor Vladimir Funduk, bivši direktor karlovačke gimnazije, predlagao je da gimnazija nosi ime velikog naučnika. Ali, na njihove predloge se tada niko nije ni osvrnuo.
Teslin spomenik, miniran u Gospiću za vreme poslednjeg rata, obnovljen je pre nekoliko godina ali ga grad Gospić ne želi da primi natrag. O Tesli se u Hrvatskoj malo govori u školama. U javnosti gotovo da ga i nema. Samo ponekad u medijima, kad mladi fizičari iz zagrebačkog Udruženje "Nikola Tesla - Genij za budućnost", dobiju priliku da u malo gledanim stručnim televizijskim emisijama nešto kažu o Teslinoj genijalnosti.
- Holivudski hitmejker Džon Tarteltaub nedavno je rekao da ga je rad na "Čarobnjakovu učeniku" vodio do Tesle: "Snimali smo u 40. ulici u Njujorku i videli da se ulica zove Put Nikole Tesle". Nik Kejdž je spavao u Teslinoj sobi. Ovakvih sličica u proteklom vremenu sakupio sam dvadesetak, što znači da je Tesla svugde aktuelniji nego kod nas - izjavio je povodom rasprave o projektu namenjenom Nikoli Tesli, Danko Plevnik, istaknuti hrvatski intelektualac, publicista i novinar.
Jelić i Jakšić su u Karlovcu organizovali "okrugli stol" o projektu namenjenom Nikoli Tesli, na kojem su stručnjaci raznih profila iz raznih delova Hrvatske podržali tu ideju i izneli čitav niz zanimljivih predloga kako da se ona ostvari.
Posebno mesto ima Tehnički muzej iz Zagreba, koji već godinama ima stalnu izložbu posvećenu Tesli.
Jakšić kaže da će ekipa koju predvodi u realizaciju tog projekta uključiti i poznavaoce Teslinog dela iz Beograda.
Pogotovo zbog uređenja muzejskog dela Centra, jer je Teslin muzej u Beogradu najbolje opremljen eksponatima koji podsećaju na Teslino stvaralaštvo.
- To neće biti klasični muzej već protočni prostor pun ljudi u kojem će se skupljati informacije, sticati diplome i patenti.
Cilj projekta je da se kod dece i mladih demistifikuje nauka i otkloni strah od nje, poveže s privredom i doporinese otvaranju novih radnih mesta Takođe, cilj nam je da Centar ima osobine kakve bi mu i sam Tesla dao. A, jedna od njih je sigurno i tehnologija pomoću koje se struja proizvodi hodanjem napolju i u prostorijama.
Za tako nešto možemo da dobijemo novac od Evropske unije - opisao je ukratko Goran Jakšić za "Vesti" originalnost ideje o Teslinom centru.
Zbunjeni studenti
- Jedan mladi kolega koji studira u Švedskoj ispričao mi je zanimljivu anegdotu vezanu za Teslu.
Na kraju postdiplomskog studija, polaznici koji dolaze iz svih krajeva sveta trebalo je da prezentuju svoju zemlju. Dogodilo se to da su kolege iz Srbije imale prezentaciju pre Hrvatske, i tom prilikom su istakli da je njihov najveći nacionalni velikan Nikola Tesla. Došao je red i na kolege iz Hrvatske, koji su rekli isto.
Zbunjene kolege iz drugih zemalja pitali su se ko tu koga "mulja". Kad su im otkrili pozadinu, shvatili su da je to sjajna priča - ispričao je Božo Skoko, docent na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu. |