Prvo ustaški zločini pa tek onda Evropa
Hrvatski novinar i publicista Slavko Goldštajn poručio je premijerki Hrvatske Jadranki Kosor da je zvanični Zagreb pre preuzimanja evropskih vrednosti dužan da ukloni mrlje koje su na savesti hrvatskog društva, a tiču se ustaških zločina nad Srbima.
Čestitajući na uspešno okončanim pristupnim pregovorima sa EU, Goldštajn je u otvorenom pismu Kosorovoj naglasio da je Hrvatska dužna da, pre preuzimanja izgrađenih evropskih vrednosti, ukloni mrlje koje već predugo tavore na licu i savesti hrvatskog društva.
"One nam u vlastitoj kući neprekidno stvaraju razdore, a u evropskom društvu sa takvim mrljama bićemo neželjeni uljez", ocenio je Goldštajn.
Ističući da se najružnija od tih mrlja nalazi u Glini, poprištu masovnog cinično počinjenog zločina nad Srbima Banije i Korduna pre 70 godina, Goldštajn je podsetio da je u glinskoj crkvi Rođenja Bogorodice u dva masovna zločina 1941. godine ubijeno oko 1.000 muškaraca pravoslavne vere.
"Krajem meseca jula 1941. godine krenuo je drugi talas masovnih ustaških ubijanja srpskog stanovništva po selima Banije i Korduna. Počelo je u Banskome Grabovcu streljanjem više stotina srpskih seljaka u znak odmazde za prvu partizansku akciju na tom području, a nastavilo se pohodima ustaških kolona iz Gline, Karlovca i Slunja, sve do Primišlja, Rakovice i Cetingrada, u kojima je prema zapisu slunjskog župnika i ustaškog tabornika Ivana Nikšića ubijeno `po iskazima samih razbojnika... tri do četiri hiljade pravoslavaca`", istakao je Goldštajn.
On je naglasio da je velika ustaška "akcija čišćenja" trajala od 24. jula do 8. avgusta 1941. godine, a u tom razdoblju počinjena su i dva masovna zločina nad Srbima u glinskoj pravoslavnoj crkvi Rođenja Bogorodice.
"U noći od 29. do 30. jula u crkvi je ubijeno nešto manje od 200 muškaraca pravoslavne vere, prisilno dovedenih iz okoline Topuskog. Pre jutra leševi ubijenih otpremljeni su u pripremljeno grobište nedaleko od sela Prekopa i tragovi zločina su se pokušali prikriti, ali među leševima se prikrilo i nekoliko živih ljudi", precizirao je ovaj hrvatski novinar.
Goldštajn navodi da je jedan od njih, Ljuban Jednak, uspeo da se izvuče pre nego što su jame zatrpane i da je svedočio o zločinu već za vreme rata i na posleratnim suđenjima.
"Gotovo istovremeno, pravoslavci u kotaru Vrginmost (danas Gvozd) bili su pozvani da se u nedelju 3. avgusta (1941. godine) prijave u Vrginmostu radi prelaska na katoličku veru. Obećavalo im se tada da će na taj način biti sigurni od svakog progona. Priličan broj ljudi iz obližnjih sela poverovao je u ta obećanja i 3. avgusta ujutru dobrovoljno se prijavio lokalnoj upravi u Vrginmostu", navodi Goldštajn u otvorenom pismu Kosorovoj.
U Vrginmostu su, ističe Goldštajn, ustaše odvojili žene i decu, s obrazloženjem da je dovoljno što glava porodice svojim "pokrstom" garantuje za celu porodicu, a zatim su muškarce poimenično popisali i kamionima otpremili u Glinu.
"Tek kad su se pod jakom ustaškom stražom našli u opustošenoj pravoslavnoj crkvi Rođenja Bogorodice i u njoj bili zaključani, shvatili su prevaru. Iste noći bili su poubijani hladnim oružjem, njih blizu sedam stotina Pre jutra leševi su kamionima otpremljeni do pripremljenih grobišta nedaleko od sela Prekopa, gde su i pokopani", naglašava se u otvorenom pismu.
Goldštajn je istakao da je pomno analizirao popise žrtava i argumentacije i, kako kaže, prilično pouzdano procenjuje da je u dva masovna zločina u glinskoj crkvi Rođenja Bogorodice ubijeno blizu hiljadu, a svakako više od 800 muškaraca pravoslavne vere, od kojih je blizu 200 dopremljeno prisilno, a oko 700 je bilo obmanuto da idu "na pokrst".
On je pozvao Kosorovu da jedan dan između 29. jula i 3. avgusta dođe u Glinu i potpiše ili sa lokalnim vlastima supotpiše odluku da se sadašnji Hrvatski dom vrati njegovoj prvobitnoj nameni Spomen-doma, a da se istovremeno pokrene inicijativa za podizanje novog Hrvatskog doma.
