U kandžama hrvatskog suda i svedoka

"Onaj koji lažno optužuje drugoga i lažno svedoči, čini veći zločin prema žrtvama od onih koji su ih likvidirali. Svako ko izmišljotinama pokušava da nametne krivicu nevinim ljudima, ometa potragu za pravim ubicama, siluje istinu i pokojnike ubija još jednom. Molim se svakog dana bogu da oprosti svim svedocima optužbe za neistine koje su izrekli protiv mene tokom ovog montiranog i monstruoznog procesa, molim boga da bude milostiv i prema njima i prema njihovim porodicima..."

Proces bez kraja: Rade Miljević

 

Ovako, u svojoj kući u Glini, odakle se brani sa slobode, jer više nije bilo zakonskog osnova da bude u zatvoru, govori za "Vesti" Rade Miljević, čovek koga već šestu godinu hrvatska politika i pravosuđe udruženim snagama pokušavaju da osude za ratni zločin.
Miljević je optužen da je u dogovoru sa pripadnicima lokalne diverzantske grupe 20. septembra 1991. godine iz zatvora u Glini izveo četvoricu zarobljenih Hrvata - Milana i Borislava Litrića, Janka Kaurića i Antu Žužića, i predao ih srpskim jedinicama. Od tada im se izgubio svaki trag, a njihova tela ekshumirana su 1995. godine nakon akcije Oluja na brdu Pogledić kod Gline.

Rade je uhapšen 9. marta 2006. godine u Glini, u zgradi lokalne policije, gde je sam došao da se raspita zašto su ga dan ranije tražili kod kuće. Šest meseci kasnije Županijsko državno tužilaštvo u Sisku podiglo je protiv njega optužnicu iako Miljević nije imao nikakve veze s tim zločinom. Vrhovni sud Hrvatske je zbog pogrešno utvrđenih činjenica dva puta ukidao presude Županijskog suda u Sisku kojima je Miljević bio osuđen, najpre na 14, a potom na 12 godina zatvora. Iz pritvora u kojem je proveo četiri godine i devet meseci pušten je 9. decembra prošle godine, iako proces protiv njega nije završen, jer ga, shodno zakonu, bez pravosnažne presude više nisu smeli držati iza rešetaka. Sada je u toku treće ponovljeno suđenje.
 

Rade sa suprugom Marom

Ljudska drama u fasciklama

Iza ovih podataka, smeštenih u razne fajlove i fascikle, kriju se stotine neprospavanih noći i velika drama čoveka koji uprkos svemu istrajava u naumu da dočeka čas u kome će optužnica za ratni zločin konačno i neopozivo biti skinuta sa njegovih pleća, a ogroman teret brige s njegove porodice. Pre svih sa supruge Mare koja ga je podizala kad god bi posrnuo, izvlačila kad bi potonuo, koja je bila i ostala njegov kiseonik.

- U 150 godina mog porodičnog stabla, koliko postoje zapisi o ovoj lozi Miljevića, niko nikad nije bio u sukobu sa zakonom, niko nikad nije bio u zatvoru. Optužen sam na pravdi boga, za sve ove godine izrečeno je toliko laži o meni i u sudnici i u medijima da bi mi trebao još jedan život da operem sve to sa sebe.

Kaže da je prva laž lansirana već na dan hapšenja.

- Činjenica da sam došao sam u policijsku stanicu u Glini, nije smetala novinarima Radio Banovine da objave: "Uhićen ratni zločinac Rade Miljević u Njemačkoj i deportovan u Hrvatsku." Sisački dopisnici "Večernjeg lista" i "Jutarnjeg lista", kao i TV Nova, nizali su izmišljotinu za izmišljotinom kako bi me prikazali kao monstruma. Ni na koga nisam mogao da se oslonim, zaobilazili su me i srpski mediji. Na primer, dopisnici "Politike" i "Nina" iz Zagreba, iako su bili obavešteni i pozivani na sudske rasprave, nikad nisu pisali o mom slučaju - kaže Miljević tonom koji ne optužuje već konstatuje.

Povratak na ognjište

Kolika je bila moć medija u ovom sramotnom procesu, svedoči i zahtev Miljevićevih advokata koji su na trećem po redu suđenju, osim izuzeća sisačkog Županijskog suda, predsednice i članova sudskog veća za ratne zločine, tražili i da se iz sudnice izbace novinari jer su o ovom slučaju iznosili laži.

Od Miljevića su sve ove godine zazirali i politički predstavnici Srba u Hrvatskoj. Valjda se tu nije mogao uknjižiti nijedan poen. Malo ko ga je obišao dok je bio u zatvoru, a ne svraćaju ni sada u Glinu niti odgovaraju na njegova pisma. Pomogla mu je Srpska pravoslavna crkva, posebno eparhija gornjokarlovačka, što nikad, kaže, neće moći da zaboravi.

Miljević se seća vremena kada je, svestan da ni u ratu ni u miru nije nikome činio ništa loše, odlučio da se sa suprugom vrati iz izbeglištva nameravajući da ostatak života provede u zavičaju u kojem se rodio, odrastao i proveo najveći deo života.

I krenulo mu je, nije da nije, polako je obnavljao kuću i imanje, vraćao se s jeseni u Srbiju da vidi kćerku i sina i njihove porodice, da se poigra sa unucima. S proleća bi opet krenuo put Hrvatske, prelazio nesmetano granicu. "Da li bih to radio da sam se osećao krivim za bilo šta", pita ne očekujući odgovor.

Rade Miljević, koji je u međuvremenu operisao srce i uspešno se oporavio, veruje da će mu bog dati snage da izdrži.

- Nakon maksimalno izdržanog pritvora u trajanju od četiri godine i devet meseci, pušten sam na slobodu rešenjem Županijskog suda u Sisku, bez uvođenja takozvanih mera opreza koje je, inače, tražio zamenik državnog tužioca. Iako je njegovu žalbu Vrhovni sud Hrvatske odbio, Policijska uprava Sisačko-moslavačka i policija u Glini ipak su mi 28. decembra prošle godine oduzeli pasoš. Ne mogu u Srbiju, a tako sam se radovao susretu sa porodicom koju tolike godine nisam video. Žalio sam se, ali mi je žalba odbijena, advokati su u međuvremenu podneli tužbu Upravnom sudu Hrvatske. Imam policijsku zaštitu, i to od kada sam izašao iz pritvora. Policija me čuva i danju i noću, ne zato, kako su to lagali hrvatski mediji, da ne bih pobegao, već me štiti na traženje mojih advokata koji su takav zahtev obrazložili strahom za moj život - objašnjava Miljević.