Jovanino ime nepoželjno

Komemoraciji žrtvama ustaškog logora u Jadovnu prisustvovao je i predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir. U razgovoru za "Vesti" on otkriva kako mu se jedna Srpkinja iz Zagreba požalila da joj je ćerka promenila ime.

Milojko Budimir, predsednik Asocijacije izbegličkih udruženja iz Hrvatske

 

- Gospođa mi je ispričala kako je nedavno njena ćerka koja se zvala Jovana, promenila ime. Na pitanje majke zašto to čini, ona joj je odgovorila da ambijent u kome sada žive nije u skladu sa njenim imenom! Znači, Hrvatska ide u EU, ali u njoj i dalje vlada ambijent nepoželjan za srpska imena - kaže Budimir.

Otkud onda u govoru nad Šaranovom jamom Tadić kaže da je došao i da oda poštovanje antifašističkoj borbi Mesića i Josipovića?
- To se samo može podvesti pod demagogiju, jer je realnost nešto sasvim drugo. Mi smo živeli u demagogiji takozvanog bratstva i jedinstva punih 50 godina i takve paralele su nas i dovele do toga da se stvari ignorišu i da se Jadovno i slična srpska stratišta guraju pod tepih. I Josipović i Mesić imali su priliku da to isprave, ali nisu. Mesić više stoji na poziciji svoje izjave da su "Srbi doneli blato na svojim opancima", nego na sopstvenoj ulozi u antifašističkoj borbi. I od Josipovića smo više očekivali jer današnja Hrvatska smatra da je ovaj poslednji rat produžetak antifašističke borbe iz Drugog svetskog rata. A to je teško logično povezati.
 

Zašto?
- Jer se zna da su antifašistički borci u Hrvatskoj 90 odsto bili Srbi. Tada se desio genocid nad Srbima, a sada su Srbi prognani. Znači da se politika Zagreba uopšte nije promenila kada su Srbi u pitanju. Najmanje što očekujemo od njih je da te kosti iz velebitskih i drugih jama konačno budu izvađene i sahranjene po pravoslavnom običaju i da sadašnji Zagreb konačno napravi diskontinuitet od NDH.

Hrvatskoj je odobren prijem u EU, a prethodno nije rešila problem srpskih izbeglica i njihove imovine?
- EU nije dobro postupila. Očekivali smo da će biti ispoštovani standardi osnovnih ljudskih i građanskih prava izbeglih iz Hrvatske, ali nas Brisel nije poslušao. Plašim se da guranje pod tepih tih problema može dovesti do novih sukoba u budućnosti, iako to niko od nas ne želi. Pola miliona srpskih izbeglica ništa drugo ne želi do da im se ispoštuju njihova osnovna ljudska i građanska prava.

Otkud sada pola miliona izbeglica?
- Zato što nas ima svuda po svetu, na svim kontinentima, ne samo u Srbiji. Ima nas svuda osim tamo gde bi trebalo - u zavičaju.

Kada ste predali peticiju u Brisel, u kojoj ste tražili da se pre prijema Hrvatske prvo reši pitanje izbeglica, da li vam je pozitivno odgovoreno?
- Bilo je nekih odgovora koji su mogli da idu u tom pravcu, ali nažalost oni koji su u ovom momentu odlučivali nisu na to obraćali pažnju. To znači da ni u Evropi po tom pitanju nema konsenzusa.