Ne žele papu u Hrvatskoj
Građanska inicijativa "Nisam vernik" izlepila je na više mesta u Zagrebu plakate u kojima poručuje da papa Benedikt XVI nije dobrodošao, navodeći da Jozef Racinger "nije moralna vertikala niti je zaslužio status uglednika", i da se neki hrvatski građani ne ponose činjenicom da dolazi u Hrvatsku.
"Jozef Racinger, papa Benedikt XVI, osoba je sumnjivog morala koja je direktno i komandno upletena u prikrivanje najvećih seksualnih skandala katoličke crkve u poslednjih nekoliko decenija. Teško je zamisliti teži zločin od silovanja dece, a upravo
su takvi gnusni zločini sistematski decenijama prikrivani od strane Kongregacije za nauku vere, kojoj je na čelu bio upravo Racinger", ističe se u saopštenju Inicijative.
Građanska inicijativa "Nisam vernik" navodi da "crkva koju vodi (papa) ima iskrivljene poglede na ljudsku seksualnost, ljudsku polnost i ljudski život uopšte - poglede koji su u oštroj suprotnosti s ljudskim pravima u 21. veku".
"Vatikan je do sada ratifikovao tek šačicu povelja o ljudskim pravima, uključujući onu o pravima deteta, koju sistematski krši - dok glavninu drugih međunarodnih sporazuma o ljudskim pravima osporava, a u međunarodnim krugovima vrši pritiske na izmene brojnih zakona o medicinski potpomognutoj oplodnji, legalizaciji abortusa, pravima homoseksualnih osoba i drugih tekovina čovečnosti 20. i 21. veka", navodi se u saopštenju.
Zagrebačka inicijativa ističe da je položaj Rimokatoličke crkve u Hrvatskoj takav da se ozbiljno dovodi u pitanje odvojenost crkve i države, a da je deo Ustava koji govori o sekularnosti "u praksi mrtvo slovo na papiru".
Benedikt XVI stiže 4. juna
Papina poseta Zagreb najavljena je za 4. i 5. jun, pri čemu će se sastati s državnim vrhom, javnim ličnostima i vernicima na dva molitvena skupa, s mladima na Trgu bana Jelačića u subotu uveče i s vernicima na hipodromu u nedelju.
Najava papine posete izazvala je kontroverze, dobrim delom i zbog troškova koje mediji procenjuju i do šest miliona evra, dok zagrebački nadbiskup Josip Bozanić smatra da će troškovi biti između 1,6 do 1,8 miliona evra, od čega bi pola platila crkva, a pola država.
