"Gotovina ispašta za zločine lopovski bandi"
Jure Radić, nekadašnji ministar obnove i razvoja koji je u haškoj presudi hrvatskim generalima pomenut kao učesnik zajedničkog zločinačkog poduhvata, izjavio je sinoć u Dnevniku 3 Hrvatske televizije da se ne boji istrage nacionalnih sudova.
"Nikad u životu nisam napravio nikakvo zlo", rekao je Radić i dodao da se "tadašnji predsednik Franjo Tuđman uvek zalagao za očuvanje svakog života i svake srpske kuće".
Bivši ministar je za zločine počinjene u operaciji "Oluja" optužio lopovske bande, a ne hrvatsku vojsku pod vođstvom Gotovine koji sad ispašta u Hagu. Rekao je da se ne plaši istrage jer bi ona sigurno završila činjenicom da nije kriv i da u Hrvatskoj nije bilo zločinačkog poduhvata, priznajući da "presuda u kojoj je usput pomenut, bez ikakvih ispitivanja i dokaza, ipak stvara neugodnost".
"Sve što smo radili, radili smo u korist hrvatskog čoveka, čuvajući i srpske kuće", rekao je i dodao da bi njegovo gonjenje značilo podizanje optužnice u Hrvatskoj protiv Hrvatske, odnosno da bi neko u Hrvatskoj trebalo da kaže da je u Hrvatskoj na čelu s Tuđmanom sproveden organizovani zločinački poduhvat.
Rekavši da je stalno bio s Tuđmanom, Radić je rekao da zna načine i mnogo situacija u kojima je on govorio da treba sačuvati svaki život i svaku srpsku kuću.
Radić je tokom rata bio zadužen "za povratak ljudi u hrvatska područja i za obnovu", ističući da je Hrvatska je imala 1,5 miliona ljudi van svojih domova i srušenih 250.000 kuća.
Bivši ministar je ustvrdio da je Tuđman reagovao na paljenje kuća od Knina do Sinja koje je Radić video i da je Tuđman u svakoj situaciji govorio da ne sme poginuti nijedan civil, ali da Hrvatska tada nije bila potpuno organizovana država.
"Tuđman je podsticao da se stvari procesuiraju, pa su mnogi takvi događaji procesuirani", rekao je Radić, priznajuči da ih je trebalo sprečiti.
Radić je rekao da nema podatak koliko je obnovljeno hrvatskih i srpskih kuća, rekavši da ni u jednom aktu ministarstva nisu delili ljude na Srbe i Hrvate nego na to jesu li podneli molbu za povratak i da li se žele vratiti. On nije komentarisao činjenicu da su Srbi zakonski i sistemastski bili sprečavani da podnose zahteve za obnovu jer su ih morali podnositi lično, uz veliki rizik od hapšenja i dužeg boravka u zatvoru zbog sumnje u navodne ratne zločine.
"Kad su otišli Srbi iz Knina, bilo je jasno da ih se pola neće vratiti, jer mnogi nisu bili stanovnici Knina. Tamo je s porodicama došlo nekoliko hiljada oficira JNA, koji bi i u slučaju mira prekomandom otišli", rekao je.
Braneći se od tvrdnje u presudi da je postojao plan da broj Srba treba svesti na tri odsto, Radić je rekao da se negde govori o 10 odsto i da treba pogledati ceo transkript i iz njega zaključivati.
"Hrvatska je imala pravo naseliti prazna područja", rekao je.
"Haški sud pod raznim političkim pritiscima može dosuditi šta hoće, ali Hrvatska ne bi trebalo da to prihvatiti pa ni po cenu Evropske unije", rekao je i konstatovao da je "Hrvatska prva zemlja čijoj se pobedničkoj vojsci sudi".
Radić se u presudi kojom je Ante Gotovina osuđen na 24, a Mladen Markač na 18 godina zatvora kao učesnik udruženog zločinačkog preduzeća ne pominje u kontekstu same vojne akcije, već nakon nje.
"Dokazi ne pokazuju da je Radić na bilo koji način bio uključen u 'Oluju' ili vojna pitanja,ali je njegova uloga postala važna u momentu kad su Srbi iz Krajine
napustili Hrvatsku", navodi se u presudi.
