Porodična prošlost hrvatskih predsedničkih kandidata
Ko je među precima hrvatskih predsedničkih kandidata bio među partizanima a ko među ustašama, i kako se to može odraziti na izbornu volju građana današnje Hrvatske?
Ideološke podele hrvatskih građana na "leve" i "desne", odnosno na "partizane" i "ustaše", posledica su Drugog svetskog rata, tadašnje ideološke opredeljenosti, slučajnog ili svesnog odabira strane za koju su se borili. Ni porodice hrvatskih predsedničkih kandidata nije mimoišla takva podela. Istražili smo za koga su se i u čijim redovima borili očevi i najbliži rođaci sadašnjih hrvatskih predsedničkih kandidata.
Andrija Hebrang, otac predsedničkog kandidata Andrije Hebranga, bio je poznati hrvatski komunista. Tokom Drugog svetskog rata postao je prvi čovek KP Hrvatske i partizanski vođa. Nakon završetka rata, optužili su ga za nacionalizam i to je bio početak njegovog kraja. Uhapšen je 1948, a ni danas se ne zna tačno gde, kada ni kako je ubijen.
Ante Josipović, otac predsedničkog kandidata Ive Josipovića, kao 18-godišnjak je otišao u partizane iz rodne Baške Vode: "Od mladih dana, otišao sam u partizane na Biokovo, 1942. Posle sam otišao na Hvar pa onda na Vis, potom u El Šat, a kad sam se vratio, bio sam na dužnosti u Vrgorcu i okolini", priseća se 85-godišnji Ante Josipović. Njegova jedinica bila je zapravo partizanski odred koji je posle prerastao u Biokovsku brigadu, službeno osnovanu 6. oktobra 1943. u selu Korica. Posle je ta brigada prerasla u 11. dalmatinsku brigadu u sastavu 26. dalmatinske divizije.
Milan Kajin, otac kandidata Damira, nije bio u ratu, ali su u ratu bile aktivne njegove dede: "Moj deda Frane, po ocu, bio je u partizanima nakon pada Italije, a Antun Toni Klarić, deda po majci, takođe je bio u partizanima. Bili su u jedinicama u sastavu 43. istarske divizije. A njegova je majka, iako rođena 1937, kao devojčica bila partizanski kurir. Nosila je poštu zašivenu u rukav", prepričao je Kajin porodičnu priču.