Ispovest iz Dobrovoljačke (4): Napad organizovali Ganić i Divjak
Iako svi osumnjičeni za zločin u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu 3. maja 1992. godine tvrde da to nije bio organizovan napad, nego da su ga izvele grupe ljudi iz Patriotske lige, Teritorijalne odbrane (TO) te policije - prema zvaničnim podacima, Armija Republike BiH (RBiH) kao jedinstvena vojska nastala je još 14. aprila 1992. godine, dakle mesec pre napada u Dobrovoljačkoj.
Pukovnik bivše JNA Neđo Krajnović ističe da napad u Dobrovoljačkoj ulici nije mogla uraditi neorganizovana rulja, već da se dobro zna ko su su bili glavni organizator i komandant - pre svega tu misli na bivšeg generala te armije Jovana Divjaka i tadašnjeg člana Predsedništva Ejupa Ganića.
Armija RBiH nastala je ujedinjenjem jedinica TO, Patriotske lige, Zelenih beretki i raznih bošnjačkih dobrovoljačkih formacija, a tek 4. juna 1992. nazvana je Armija Republike BiH. Do tada je nosila stari naziv - TO RBiH. Ključnu ulogu u napadu na objekte JNA u BiH od polovine aprila 1992. godine, kao i na kolonu u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, imali su pripadnici Patriotske lige, Zelene beretke i druge neimenovane snage koje su činile Teritorijalnu odbranu RBiH.
Jovan Divjak je u intervjuu "Slobodnoj Evropi" 2009. tvrdio da napad u Dobrovoljačkoj "nije bio organizovan", jer navodno nije bilo jedinstvene jedinice, tj. vojske.
"Tu su bile grupice po pet, šest ljudi Patriotske lige, Zelenih beretki, TO, policije, sveukupno negde oko 200 - 300 ljudi, ne više, od kojih su, nažalost, pojedinci pucali, ali to nije bio organizovan napad", tvrdio je Divjak.
Ali Divjak nije govorio istinu. Da je lagao, svedoče i dokumenti Predsedništva RBiH o sednici 8. aprila 1992. godine, na kojoj je Predsedništvo proglasilo neposrednu ratnu opasnost i osnovalo Glavni štab Teritorijalne odbrane RBiH.
Sledećeg dana, 9. aprila, Predsedništvo RBiH donelo je Odluku o ujedinjenju svih oružanih snaga na teritoriju BiH u Oružane snage BiH (OS BiH); pod komandu Oružanih snaga trebalo je staviti Patriotsku ligu BiH, Zelene beretke, TO BiH, HVO, HOS i druge grupe otpora JNA.
Zanimljivo je da je Patriotska liga RBiH, kao preteča Armije RBiH, osnovana godinu dana pre početka rata u BiH i godinu pre priznanja RBiH kao države i bila je prva paravojna formacija osnovana na teritoriji BiH. Prvi štab Patriotske lige RBiH formiran je u džamiji na Soukbunaru iznad Skenderije u Sarajevu 31. marta 1991. godine, a činili s ga Šerif Bečić, Munir Radača i Kemo Hrvoje (Pale), Mehmed Skaka i dr Faris Fočo (Stari Grad), Mirsad Trnka i Amir Oruč (Centar), Ahmed Isaković (Novo Sarajevo), dr Said Memić (Ilidža), Mustafa Delilović i Muris Ibrica (Hadžići), Haris Trnka (Vogošća) i Nihad Halilbegović, predsednik Gradskog odbora SDA.
Na 18. godišnjicu osnivanja Patriotske lige BiH, 2009. godine, kod džamije na Soukbunaru otkriveno je spomen-obeležje Prvog štaba Patriotske lige. Uručujući priznanje "Srebrni grb" imamima BiH i Senaidu Memiću - članu Prvog štaba, predsednik Prvog štaba Patriotske lige Nihad Halilbegović kazao je i to da je "Patriotsku ligu formirala, organizovala i naoružavala SDA, a da je ona bila nukleus prvih vojnih formacija u odbrani BiH".
Već 6. aprila 1992. Predsedništvo RBiH kreće u formiranje Armije RBiH od dotadašnjih paravojnih jedinica i transformacijom TO u novu vojsku. Nakon odluka o tome na sednici 8. i 9. aprila, komandant Armije RBiH (koja još nosi prvobitni naziv TO RBiH) Hasan Efendić već 13. aprila 1992. upućuje strogo poverljivu Direktivu o odbrani suvereniteta i nezavisnosti RBiH.
"Snage TO RBiH i naoružano stanovništvo, obedinjeni pod jedinstvenom komandom štaba TO RBiH, nastavljaju dalje omasovljavanje", navodi Efendić u direktivi i ističe:
"Odlučio sam: odmah izvršiti mobilizaciju cjelokupnog sastava TO RBiH, ubrzano nastaviti sa formiranjem borbenih jedinica u svim opštinama. Odmah izvršiti zauzimanje skladišta naoružanja i municije i blokiranje kasarni, njihovo zauzimanje i zarobljavanje pripadnika Jugoslovenske armije na teroritoriji RBiH".
U skladu sa ovom direktivom, od polovine aprila do početka maja traju konstantni napadi na objekte JNA (kasarne, vojne konvoje, događaju se pojedinačna ubistva, pretnje, medijske pripreme, a jedan od najbrutalnijih bilo je ubistvo osam rezervista JNA u u Sarajevu.
Zato u slučaju "Dobrovoljačka" nije reč samo o napadu na kolonu vozila JNA koja se kretala Dobrovoljačkom ulicom, od kasarne Bistrik ka Skenderiji, u sklopu razmjene Alije Izetebegovića za Milutina Kukanjca. Riječ je o nizu povezanih događaja, koji su počeli krajem aprila 1992. godine:
- 21. april, kada je zarobljeno osam rezervista JNA na Dobrinji,
- 22. april, kada je osam rezervistva JNA ubijeno u Velikom parku, preko puta zgrade Predsjedništva BiH,
- 2. maj, kada je napadnut Dom JNA,
- 3. maja, kada je napadnuta kolona Druge vojne oblasti, koja je napuštala Sarajevo.
Istražitelji tvrde da su u tim povezanim događajima ubijene ukupno 42 osobe, ranjene 73 osobe i zarobljeno 215 pripadnika JNA. U obe prijave, i MUP-a RS i Tužilaštva za ratne zločine Srbije, govori se o povezanim događajima i oružanim sukobima kod Doma Armije, Radničkog univerziteta - bioskopa u Ulici Đure Đakovića, na Skenderiji - Obala Vojvode Stepe i drugim lokacijama.
Zanimljivo je da su napadi na Komandu Druge vojne oblasti i Dom JNA počeli odmah nakon 1. maja 1992. godine. Naime, toga dana na zasedanju KEBS-a u Helsinkiju tadašnji ministar inostranih poslova RBiH Haris Silajdžić izdejstvovao je Deklaraciju kojom je JNA proglašena agresorom, te je sva odgovornost za sukobe u BiH prebačena na JNA i na snage koje ona navodno podržava.
Takođe, u toj Deklaraciji je navedeno da će "za sva pogoršavanja situacije u BiH biti odgovorna JNA". U danima kada je predsednik Predsedništva RBiH Alija Izetbegović bio u Lisabonu - Ejup Ganić, koji je predsedavao Predsedništvom u njegovom odsustvu, odlučuje da iskoristi Deklaraciju i napadima na JNA radikalizuje situaciju u BiH.
U slučaju "zločin u Dobrovoljačkoj" postoje dve istrage. Istraga Vojnog suda u Beogradu je pokrenuta 1993. godine pod brojem 651/93. Ovu istragu je preuzelo Tužilaštvo za ratne zločine Srbije i zatražilo raspisivanje poternice protiv 19 osoba iz BiH.
Unutar BiH podnesena je krivična prijava Osnovnom javnom tužilaštvu (Istočno) Sarajevo pod brojem 15-02-KU7/96 od 19. 05. 1996. godine. Centar javne bezbjednosti Istočno Sarajevo 27. aprila 2005. podnio je Okružnom tužilaštvu Istočno Sarajevo, kao dopunu krivične prijave iz 1996. godine, izvještaj protiv 15 lica.
Njih sumnjiče za "ratni zločin protiv ratnih zarobljenika" i "protivpravno ubijanje i ranjavanje". Ovaj predmet preuzelo je Tužilaštvo BiH.
U istrazi neosporno postoji dokaz da je u ime Vrhovne komande TO RBiH napad na kolonu naredila osoba pod nadimkom "Zagi". Među dokazima je tonski snimak te naredbe:
"Svim jedinicama - izvršna komanda, ljudi. Iz Vrhovne komande TO BiH, Zagi vam govori, ne mogu vozila prolaziti, blokiraj to, blokiraj!" - navodi se u jednoj od ovih komandi. "Najbliža jedinica Dobrovoljačkoj - blokirati ulicu. Zagi ovde!". Svedok u istrazi "Alija Delimustafić" - tadašnji ministar unutrašnjih poslova Vlade RBiH, u svojoj izjavi 29. januara 2002. vojnom istražnom sudiji u Beogradu, u okviru istrage KI 651/93, između ostalog rekao je:
"Ejup Ganić je 3. maja imenovao Odbor za razmenu predsednika države i komandanta Druge vojne oblasti. Ganić je bio u ulozi vrhovnog komandanta vojske, kao predsednik Predsedništva, dok su Hasan Efendić, Sefer Halilović, Mustafa Hajrulahović zvani Talijan, Zaim Backović zvani `Zagi`, Jovan Divjak, Fikret Muslimović i Kerim Lončarević bili njegovi pomoćnici. Štab je stalno dežurao u Predsedništvu.
U Predsedništvu su bili Ejup Ganić i Hasan Efendić, dok je "Zagi" upravljao operativno iz Predsedništva s terencima - Hajrulahovićem, koji je rukovodio svom operativom (Zelenim beretkama i Patriotskom ligom), a pomagali su mu Divjak, Sefer Halilović, Kerim Lončarević. Sve vreme zajedno sa Ganićem bio je u Predsjedništvu sin Alije Izetbegovića - Bakir Izetbegović".
U Dobrovoljačkoj ulici su, prema spisku MUP-a Republike Srpske, ubijeni vojnik Miodrag Đukić, potpukovnik Boško Jovanić, pukovnik Boško Mihajlović, pukovnik Gradimir Petrović, pukovnik Budimir Radulović, pukovnik Miro Sokić, vojnik Zdravko Tomović i građansko lice na službi u JNA, Normela Šuko.
