Crnogorski Japanci saosećaju sa Japanom
Razorni zemljotres i cunami koji su zadesili Japan stigli su i do crnogorskog sela koje se, takođe, zove Japan, u opštini Andrijevica, na jugoistočnim padinama Komova.
Velika nesreća zbližila je zemlju i selo izlazećeg Sunca, bukvalno na dva kraja planete. Nevladina organizacija "Japan-Japan", koja okuplja meštane podkomovskog sela, uputila je pismo ambasadi Japana u Beogradu, koja pokriva i Crnu Goru, u kome je izraženo duboko žaljenje zbog katastrofe koja je zadesila japanski narod.
Predstavnik NVO "Japan-Japan" Čedo Babović rekao je da je predstavnicima ambasade Japana i lično preneo izraze saučešće. U pismu Ambasadi poručeno je da ljudi crnogorskog Japana, iako malog sela, imaju velika srca i da ovih dana tuguju zbog onoga što se dešava u dalekoistočnoj zemlji.
Babović je rekao da je veoma lep gest Vlade Crne Gore koja je, pored državne pomoći Japanu, 10.000 evra uputila u ime sela Japan.
Crnogorski Japanci su, prema rečima Babovića, spremni i sami da pomognu dalekim Japancima, bar tako što će, na određeno vreme, primiti bar nekoliko đece na oporavak.
Odakle Japan pod Komovima, uz samu granicu Crne Gore sa Albanijom? Postoje tri verzije, tri priče. Prva kaže da i u crnogorskom Japanu Sunce rano izlazi. Prvi zraci obasjaju selo.
Po drugoj, ime je vezano za jedno seosko izvorište. Čedo Babović, naime, priča da se
meštanin Samuilo Fatić istakao u borbi Crnogoraca sa Austrougarima. Kralj Nikola ga je odlikovao.Fatić mu je tom prilikom rekao da bi želeo da dovede vodu u selo. Tako je učinjeno. Bila je to "redovnička voda". Izvorište je, po određenom rasporedu, korišćeno za nalivanje vrtova, pa je oko toga bilo i svađa. Znale su, kaže, i motike da sevaju. To su gledali iz susednog sela, pa bi rekli - eno kao u Japanu.
Treća priča je najverovatnija, kaže Babović. Naziv sela Japan potiče od "japanus", što znači krajišnik-čuvar krajine. Selo je, kaže, u srednjem veku bilo u sastavu metoha manastira Dečani, a njime je upravljao "japanus" - župnik, krajišnik. A samo selo je na
kraju rečne doline Zlorečice, u prikrajku Komova.
U svakoj od tih priča ima nešto što podkomovski Japan veže za azijski Japan. Sunce i u crnogorskom Japanu, zaista, rano ograne. Priroda je veoma živopisna. Planine, guste šume, vodotoci. I u crnogorskom Japanu proleće je veoma lepo, sa puno cveća.
I u Japanu pod Komovima rastu trešnje, kao i u onom Japanu. Od njih u maju sve obeli.
Azijski i crnogorski Japan uspostavili su "službene odnose" u jesen 2008. godine. Tada je japanski nerezidencijalni ambasador u Crnoj Gori Tadaši Nagai posetio Japan kod Andrijevice. Od tada, na ulazu u selo, stoji natpis sa domaćim i japanskim nazivom mesta.
Ambasador je davno čuo za Japan u Crnoj Gori i želja mu se ispunila - da vidi taj "evropski" Japan. U selu su ga dočekali sa šljivom i priganicama sa medom, a on je doneo knjige o Japanu.
Bio je zadivljen kada ga je Maja Vojvodić, poreklom baš sa Komova, pozdravila na crnogorskom i japanskom jeziku. Ona je studirala u Japanu. Pre ambasadora, pod Komove je došla i grupa studenata Univerziteta u Tokiju. Seoskoj školi su poklonili japanski prevod "Gorskog vijenca".
