Izbeglice: Sprečite ulazak Hrvatske u EU
Predstavnici 100 udruženja izbeglica iz Hrvatske i zavičajnih klubova danas su na pisarnici Skupštine Srbije predali Predlog Rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i građana koji su oštećeni u imovinskim i drugim pravima u Hrvatskoj i zatražili da ga poslanici podrže. Hrvatski predsednik Ivo Josipović priznao da ima problema i da ima ljudi koji su možda s pravom nezadovoljni.
Predstavnici udruženja su na pisarnici predali i 45.000 potpisa podrške peticiji izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, kojom se apeluje na Evropsku uniju da ne potpiše ugovor o pristupanju sa Zagrebom sve dok Hrvatska ne reši pitanja imovine izbeglih, stanarskih prava, zaostalih penzija, štednje.
Predsednik Koalicije udruženja izbeglica i koordinator u 100 izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Miodrag Linta rekao je novinarima da u Rezoluciji traže da parlament u Beogradu konstatuje da se krše ljudska prava izbeglih i prognanih Srba.
Od parlamenta se zahteva da podrži zahteve iz peticije i da od Vlade Srbije zatraži da u Briselu i drugim međunarodnim centrima afirmiše značaj ljudskih prava izbeglih i prognanih.
Josipović: Ne stavljajte nam kamenje pod točkove
Ivo Josipović
Hrvatska je kao jedan od svojih prioriteta, ne samo prema Srbiji nego i prema svojim građanima, istakla povratak izbeglica i regulisanje pitanja njihove imovine i na tome se zaista intenzivno radi, izjavio je danas u Zagrebu hrvatski predsednik Ivo Josipović.
Komentarišući peticiju srpskih izbeglica iz Hrvatske sa 45.000 potpisa, kojom se traži da Srbija konstatuje da Hrvatska krši ljudska prava Srba izbeglih iz Hrvatske, Josipović je priznao da ima problema i da ima ljudi koji su možda s pravom nezadovoljni.
"Ipak mislim da Hrvatska pokazuje dobar napredak u rešavanju tog problema, pa nema potrebe da se, da tako kažem, stavlja kamen pod točak", rekao je Josipović.
"Dogovorena je međunarodna donatorska konferencija, pa sam uveren da će se za najveći broj ljudi koji se još nisu vratili, urediti pitanje ili povratka ili ostanka", rekao je hrvatski predsednik. |
U Rezoluciji se predlaže da Skupština Srbije zatraži od vlade da izradi platformu o pronalaženju trajnog rešenja izbeglih Srba i da se otvori suštinski dijalog sa Zagrebom.
Traži se i da Vlada Srbije svaka tri meseca obaveštava javnost o svim aktivnostima vezanim za pronalaženje trajnog rešenja izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske.
"Rezolucijom insistiramo na konceptu ljudskih prava", izjavio je Linta i dodao da se u Bečkom sporazumu o sukcesiji navodi da svi građani imaju pravo da im se vrati imovina čiji su vlasnici bili 31. decembra 1990. godine.
Linta je ocenio da Rezolucija nije samo u interesu izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, već i u interesu Srbije i Hrvatske i može da doprinese jačanju poverenja između dve države i naroda.
Cilj je da pitanje prognanih postane jedno od prioriteta državne politike Srbije i da beograd "postane njihov advokat u borbi za imovinska i druga prava", rekao je Linta.
Predsednik Udruženja penzionera iz Hrvatske Jovan Kablar izjavio je da u Srbiji živi oko 50.000 penzionera iz Hrvatske, kojima njihova matična država osporava pravo na isplatu dospelih penzija.
Kablar je rekao da građanima penzionisanim pre 1991. godine nisu isplaćene sve penzije, tako da im po tom osnovu Hrvatska duguje oko milijardu evra.
