Zaštićeni svedok opisao masakr 47 Muslimana
Danas je na suđenju Radovanu Karadžiću zaštićeni svedok KDŽ-041 opisao kako je u junu 1992. preživeo masovno ubistvo 47 Muslimana iz okoline Sarajeva u rukama "specijalaca srpske policije".
Svedok je izjavio da je početkom juna 1992. bio zarobljen u svom selu Ahatovići u sarajevskoj opštini Novi Grad, pošto su srpske snage zauzele selo, uz "ograničeni otpor". Tvrdio je da je srpskim vojnicima komandovao Jovan Tintor, u to vreme, po optužbi, vrlo blizak rukovodstvu na Palama.
Od tridesetak zarobljenih muslimanskih muškaraca, 15 je odmah ubijeno, kazao je svedok. Ostali zarobljenici su zatim prebačeni u Rajlovac i zatvoreni u napuštene tankove za gorivo, gde su držani pod nehumanim uslovima i prebijani, a dvojica su i umrla od batina, ispričao je KDŽ-041.
Po njegovim rečima, 14. juna 1992. "specijalci srpske policije", predvođeni izvesnim Žutim, uveli su 55 zarobljenika u autobus i naredili im jedan preko drugog legnu u zadnji deo vozila. Rekli su im da će biti razmenjeni. Autobus su pratila četiri automobila.
"Autobus je vozio Žuti, za koga sam čuo da je bio šofer Jove Tintora, a unutra su bila i dva stražara... Kad smo stigli do mesta Sokolina, izašli su pošto je Žuti rekao da je motor prokuvao i da mora da donese vode...Čim su oni izašli, začula se jaka detonacija u masi ljudi, pucnjava iz pešadijskog oružja, ručne bombe su
eksplodirale ispod autobusa...To je trajalo 15 minuta", posvedočio je KDŽ-041.
Kako je rekao, zatim su se čuli jecaji, a kod autobusa se zaustavio automobil.
"Otvorila su se vrata i čuo sam kako neko kaže: 'Uđi i vidi jel' ima neko živ'. Taj drugi opsovao je i crkvu i boga i odgovorio: 'Idi ti, pa vidi'. Onda su otišli", kazao je svedok.
Opisao je da je bio na podu autobusa, obliven "krvlju rođaka", a da su preko njega "bili leševi". Zajedno sa još tri preživela, iako ranjen u ruku, uspeo je da kroz
šumu pobegne do jednog muslimanskog sela.
Tužioci su u sudnici prikazali snimak uništenog autobusa i leševa zarobljenika natovarenih na traktorsku prikolicu, koji su 15. juna 1992. načinili meštani koji su otišli na poprište zločina. Svedok je napomenuo da su on i njegov teča prepoznavali tela zato što su im svi dokumenti bili oduzeti kada su zarobljeni.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić, koji se brani sam, sugerisao je da su to masovno ubistvo mogli počiniti i Muslimani, zato što se zločin dogodio na liniji razdvajanja.
"Moja teza je da je taj autobus pogođen granatom iz minobacača ili ručnog bacača, a da je zatim na njega osuta paljba iz neke zasede.
Znate li ko vas je napao i to uradio", pitao je Karadžić.
"Ne znam, zato što nisam video ko je pucao na nas", odgovorio je svedok.
Optuženi je pitao i "kakvu su računicu Srbi mogli imati da unište svoj autobus", jer "da su hteli da nekog ubiju, mogli su ih izvesti, pa ubiti".
"To je bio državni autobus koji su oni zaplenili... Mi smo bili potrpani u autobus da budemo ubijeni, što je i učinjeno", uzvratio je KDŽ-041, koji je iskaz dao preko video veze.
Bivši presednik Republike Srpske optužen je za progon Muslimana i Hrvata širom BiH; genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje osoblja UN za taoce, 1992-95.
