"Plavi šlemovi su bili taoci VRS"
Optuženi Radovan Karadžić tvrdio je pred Tribunalom u Hagu da su s proleća 1995. "plavi šlemovi" u rukama Vojske Republike Srpske imali status vojnih zarobljenika, a svedok optužbe Rupert Smit je to negirao.
"Jedan broj mojih ljudi bio je uzet za taoce. Ja ne smatram da ratni zarobljenik može biti neko ko je vezan za stub i kome prete da će mu prerezati vrat", izjavio je britanski general Smit, tadašnji komandant Unprofora u BiH.
Tokom unakrsnog ispitivanja, Karadžić koji se brani sam, prethodno je tvrdio da su pripadnici misija UN postali "neprijateljska strana" pošto su avioni NATO, 25. maja 1995, započeli vazduhoplovne napde na skladišta municije VRS kod Pala.
VRS je sutradan uzvratila zarobljavanjem više od 200 vojnika i vojnih posmatrača UN.
U optužnici protiv Karadžića to je okvalifikovano kao uzimanje međunarodnih talaca zato što su zarobljeni bili vezani i izloženi kamerama kod potencijalna meta, kao "živi štit" od napada NATO.
Tvrdnju da su to bili ratni zarobljenici, Karadžić je zasnovao na tome što je unapred upozorio Unprofor da će, ako NATO napadne, Unprofor biti tretiran kao neprijatelj. Po njegovim rečima, pripadnici UN su u rukama VRS imali sva prava koja im taj status garantuje po međunarodnom pravu.
General Smit ponovio je, međutim, da ga je 26. maja 1995. oficir VRS telefonom obavestio da drži njegove ljude i da će im "prerezati vratove ako napadi NATO ne budu zaustavljeni".
Optuženi je svedoka pitao da li je tačno da je Armija BiH izvukla korist iz vazdušnih udara NATO protiv VRS u maju i septembru 1995.
Smit je i to negirao, uz opasku da se u septembru to nije dogodilo "u reonu Sarajeva".
"Vi ste bili odlučni da se borite protiv bosanskih Srba", rekao je Karadžić.
"Ne, to nije istina, ja sam bio odlučan da sprovedem svoj mandat, a to je značilo da obnovim zonu isključenja teškog oružja oko Sarajeva i zaštićene zone, koje su bosanski Srbi narušili", odgovorio je Smit.
Karadžić je zatim predočio dokumente Armije BiH o utrošku municije, iz kojih proizlazi da su muslimanske snage delovale teškim oružjem iz zone isključenja u Sarajevu.
Na pitanje zašto nije naredio da NATO napadne i ABiH zbog povrede statusa te zone, Smit je uzvratio da "usled reakcije VRS, nije bio u položaju da išta učini, sve i da je hteo".
General Smit je završio svedočenje, a u nastavku suđenja Karadžić će nastaviti unakrsno ispitivanje svedoka optužbe Tihomira Glavaša, koji je 1992. bio šef srpske policije u Hadžićima i na Ilidži.
Tadašnji predsednik RS optužen je i za genocid u Srebrenici i još sedam bosanskih opština; za progon Muslimana i Hrvata širom BiH i za terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima 1992-95. godine.
