Ljubljana mi dalja od Kine!

Zvuči neverovatno, ali je tako bilo: Marjana Dežnak je uveliko pilotirala avionom kad je došla da polaže vozački ispit za automobil! Upravo novcem zarađenim na nebu rešila je da završi tu stvar dole - na zemlji. No, to je samo jedna u nizu zanimljivih epizoda iz života prve žene na jugoslovenskim prostorima koja je položila kapetanski ispit za boing 747, popularni džambo-džet, ispričana za najnoviji broj slovenačkog penzionerskog lista "Vzajemna".

Marjana je rođena 1958. godine u Škofjoj Loki, u porodici gde su se, kako kaže, "svi bojali leta avionom, a ja sam se radovala što ću se jednoga dana posve besplatno u njemu voziti".

U DŽAMBO-DŽETU VOZILA VIŠE OD 500 PUTNIKA ODJEDNOM: Marjana Dežnak

Počela je s jedrenjem na jedrilicama, prvih letova se bojala, ali strah je relativno brzo iščezao, a letenje je očaralo neobjašnjivim magnetizmom.

Dve pilotske škole

U ono vreme, priča, bile su samo dve pilotske škole - jedna Jatova u Beogradu, druga za sve ostale u Zagrebu. Porodica se protivila njenoj želji da krene u Zagreb. Jedino je u toj nameri, kao i uopšte u želji da postane pilot, podržavala baka. Očevu konstataciju da u avijaciji nema žena, baka je dočekala uzvikom: "Pa kakve to veze ima što nema, evo, naša Marjana će biti prva!"

Završivši gimnaziju u Škofjoj Loki, uz bakinu pomoć, Marjana Dežnak stigla je u Zagreb, odlučna da postane pilot, ali i s alternativom, ako ne položim te ispite, studiraće biologiju!

Našla se, kao jedina devojka, među još 23 polaznika pilotske škole.

- Momcima su se dosta bavili, mene uopšte nisu ni uzimali suviše ozbiljno - priseća se.

- Srećom, bilo je mnogo pilota koje sam upoznala na aerodromu Lesce i posle su mi bili instruktori letenja. Od 24, 18 je završilo školu, a samo nas troje smo postali piloti!

Imala je 22 godine kad je završila školovanje. U ljubljanskoj Adriji su baš tada raspisali konkurs, tražeći 11 pilota. Međutim, javilo ih se samo osam, pa su ih sve primili.

Zbog Marjane je čak zasedao instruktorski kolegijum, pretresajući da li treba primiti žensku. Ipak, primili su me, u januaru 1980. dobila je redovni posao, sledili su teorija i praksa, pa je u septembru već položila ispit za DC 9. Tako se dogodilo, kao što rekosmo, da je imala položen ispit za avion, ali ne i za automobil!

- Otac nije hteo da plati auto-školu. Kazao je: Neka prvo obezbedi posao, pa sama plati ispit. Držao se tog principa i tako se stvarno i dogodilo!

Počela u Adriji

U Adriji je pilotirala na srednje velikim avionima, ali joj napredovanje nije bilo omogućeno pošto je žensko. Borba s predrasudama tada je ličila na bitku s vetrenjačama, zato je Marjana sedam godina posle dala otkaz, ubrzo dobivši novo zaposlenje u Egiptu.

- Tamo sam mnogo naučila, ali izbor nije bio dobar. Posle jednog leta dala sam otkaz, pošto se na njemu nisam osećala ni dobro ni sigurno.

U međuvremenu javila se jednom irskom preduzeću koje je iznajmljivalo pilote, lekare, medicinske sestre i aviomehaničare, a onda su joj oni našli posao u holandskoj aviokompaniji.

Tamo je živela i radila više od 20 godina. Iako se, reći će, nimalo prijatno nije osećala: "Čini mi se da imaju ponižavajući odnos prema drugim narodima. Govorili su mi: 'Marjana, ti si u redu, ali oni drugi odozdo'. Koji drugi? I ja sam odozdo."

Ljudski mozak je prilagođen 24-časovnom dnevnom ritmu. Duga putovanja, s promenama vremenskih zona zbunjuju ga. Bioritam, što ga regulišu hipotalamus i hipofiza smeška se...

Džozef Suter

Rode se simptomi poput nesanice, mučnine pri jutarnjem buđenju, čestih buđenja po noći, slabljenja pamćenja i koncentracije. Na loše osećanje utiče i visok pritisak u avionu, suv vazduh, dugotrajno sedenje i smanjeno kretanje.

"Pa i pojačano zračenje", podsetiće Marjana, ističući da je ono jače leti ali preko severnog pola ili blizu njega. Pre su ga merili, pa su prestali.

U najkraćem, situacija se za pilote pogoršava, plate im, u poređenju s drugim profesijama, opadaju, posao je odgovoran: umoran si, spavati ne možeš, kod kuće nisi gotovo nikad, a ni sveta se ne možeš nagledati.

- Svojevremeno sam letela iz Singapura u Sidnej i tamo bih bila pet dana slobodna. U poslednje vreme na istoj relaciji bili smo slobodni samo 14 sati, usledilo bi poletanje za Hongkong i otud za 14 sati negde drugde. Svake noći spavaš u drugoj državi, u drugoj vremenskoj zoni!

Kad bi posao trajao duže od 18 sati, u kabini bi bio drugi kopilot, premda njoj to nije pomagalo, jer ionako nije mogla da spava, pa bi se samo premestila na drugo sedište.
- Na to se ne možeš navići. Telo zahteva svoje. Trebalo je da radim još pet godina i s takvim načinom života bih još i obolela. Pošto mi se ukazala prilika, lani sam se prevremeno penzionisala. Trideset godina sam profesionalno letela, i pre toga još četiri godine s jedrilicama i malim motornim letelicama.

U vazduhu je provela 15.000 sati (sati se računaju od trenutka kad uključiš motor pa sve dok ga ne ugasiš).

Danas se njen život izmenio iz temelja. Sušta je suprotnost onom ranijem.
Od prošle godine Marjana Dežnak živi lagodnim životom u jednom mirnom seocetu na Gorenjskoj, ima dva psića, rado prošeta po obližnjim brdima, voli jednostavnu domaću hranu i tihi život. Ne izlazi po restoranima, a prijatelji je, kaže, teško razumeju kad im kaže da ne voli hotele i da joj čim ugleda recepciju postane loše.

Ne želi više da pilotira, ali će imati nekoliko različitih predavanja za jednu švedsku firmu koja se bavi bezbednošću u avionskom saobraćaju.

Dok živi tim mirnim životom priznaće da joj se, jedva 20 kilometara udaljena, Ljubljana čini daljom nego nekad Kina.