Tuđman pravio Veliku Hrvatsku
Bivši hrvatski predsednik Franjo Tuđman bio je na čelu zločinačkog pokreta koji je imao za cilj stvaranje velike Hrvatske, rekao je haški tužilac Kenet Skot u završnoj reči na suđenju bivšim liderima Herceg Bosne.
"Projekat velike Hrvatske osmišljen je od vrha prema dole. Vodio ga je Tuđman, a optužena šestorka bili su njegove arhitekte i izvršioci", rekao je Skot na suđenju u Hagu.
Skot je svoje tvrdnje potkrepio transkriptima iz Tuđmanovog kabineta, kao i izjavama koje su javno davali hrvatski, bosansko-hercegovački i strani funkcioneri.
"Svedoci su pokazali da je Tuđman bio opsednut idejom obnove Banovine u njenim granicama iz 1939. godine", tvrdi Skot.
Tužilac Skot je rekao da su optuženi bili učesnici u zajedničkom zločinačkom poduhvatu "trajnog uklanjanja i etničkog čišćenja bosanskih Muslimana i drugih nehrvata" sa teritorija u srednjoj Bosni i zapadnoj Hercegovini koje su proglašene Herceg-Bosnom, u cilju njihovog prisajedinjenja Hrvatskoj, odnosno stvaranja "Velike Hrvatske".
"Optuženi su radili na ostvarivanju Tuđmanove vizije "Velike Hrvatske"", a to su činili "ultimatumima, uništavanjem i proterivanjem" Muslimana, naznačio je zastupnik optužbe. Kao dokaz za to, Skot je citirao reči koje su tokom rata u BiH izgovorili sami optuženi. Prlić je, po tužiocu, više puta potvrdio da je "samo sprovodio Tuđmanova uputstva".
Slobodan Praljak je, takođe, jednom rekao da "sprovodi politiku hrvatske države, Franje Tuđmana, (ministra odbrane) Gojka Šuška...".
Tužilac je naglasio i da je predsednik Tuđman pisao i govorio da je BiH "neodvojivi" deo Hrvatske, a bosanska država "veštačka, neprirodna i neodrživa".
Da je Tuđman bio "opsednut" obnovom kratkotrajne hrvatske banovine, proglašene sporazumom Cvetković-Maček 1939, tokom suđenja je posvedočio Josip Manolić, koje je za vreme rata bio jedan od njegovih najbližih saradnika, podsetio je tužilac Skot.
I tadašnji hrvatski ministar spoljnih poslova Mate Granić napisao je, po Skotu, u svojim memoarima da mu je Tuđman "često govorio da je banovina najbolje rešenje".
Zastupnik optužbe citirao je i iskaz ambasadora SAD u Hrvatskoj Pitera Galbrajta (Peter Gallbraith) da mu je Tuđman govorio kako "BiH ne može i neće opstati kao suverena država" i da bi njeni "veliki delovi trebalo da budu u Hrvatskoj".
Po Galbrajtu, Tuđman se otvoreno zalagao i za razmenu stanovništva, naglasio je tužilac, a jednom je američkom ambasadoru i pokazao mapu BiH "podeljene po sredini".
"Optuženi su od 1993. sprovodili etničko čišćenje Muslimana, sledeći te Tuđmanove ideje", podvukao je Skot. Tužilac je podsetio i da je Tuđman, 30. marta 1991. u Karađorđevu o podeli BiH razgovarao sa tadašnjim predsednikom Srbije Slobodanom Miloševićem. "Posle razgovora u Karađorđevu, Tuđman je govorio da će biti teško održati BiH kao jedinstvenu državu...i da više neće biti velikih muslimanskih oblasti", kazao je tužilac Skot.
Nekadašnjem premijeru Herceg-Bosne Jadranku Prliću, ministru odbrane Bruni Stojiću, komandantima HVO-a Slobodanu Praljku i Milivoju Petkoviću, komandantu vojne policije HVO-a Valentinu Ćoriću i šefu komisije za razmenu zarobljenika Berislavu Pušiću sudi se za zločine protiv čovečnosti počinjene protiv nehrvata na područjima u BiH koja su želeli da pripoje Hrvatskoj.
Prlić i ostali optuženi su su u 26 tačaka za progon na političkoj verskoj i rasnoj osnovi, ubistva, silovanja, deportacije, nečovečno postupanje, protivpravno zatvaranje, nehumana dela, uništavanje i oduzimanje imovine, bezobzirno razaranje naselja i kulturnih i verskih objekata, prinudni rad, protivpravno terorisanje civila. Ta krivična dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti, kršenja zakona i običaja ratovanja i teške povrede Ženevskih konvencija.
Zločine su počinile snage Hrvatskog veća odbrane u opštinama Prozor, Gornji Vakuf, Jablanica, Mostar, Ljubuški, Stolac, Čapljina i Vares, kao i u logorima Heliodrom, Vojno, Dretelj i Gabela. Svi optuženi su se u aprilu 2004. dobrovoljno predali Tribunalu, a u septembru iste godine su pušteni na privremenu slobodu do početka suđenja, krajem aprila 2006.
