Tihić prisvojio oteti srpski stan
Koliko su bošnjački političari iskreni u svojim pozivima svim izbeglim i raseljenim Srbima da se vrate na vekovna ognjišta, najbolje pokazuju brojni primeri uzurpacije srpskih stanova i kuća u multietničkom Sarajevu i to od strane tih istih visokih zvaničnika, koji ne propuštaju niti jednu jedinu priliku da Srpskoj natrljaju nos pričom o neophodnosti potpunog sprovođenja Aneksa 7 Dejtonskog sporazuma, piše banjalučki "Fokus" uz opasku da je jedan od tih zvaničnika svakako i lider SDA, Sulejman Tihić.
Lekcije zvaničnicima Srpske o svemu i svačemu Tihić je držao u istom vremenu kada je bez imalo griže savesti i bez ikakve naknade koristio stan sarajevskog Srbina Vladimira Damjanovića, u ulici Bentbaša 17A, podseća "Fokus". Danas taj isti stan koristi Tihićev sin Anvar.
Kao inženjer u "Energoinvestu" Vladimir Damjanović dobio je stan u Ulici Džemala Bijedića i u dogovoru sa ocem Đurom i majkom Ljubicom, penzionerima koji su imali stan u Lenjinovoj, 1988. menja ta dva stana za dvoetažni u Bentbaša 17a.
U međuvremenu, roditelji su mu umrli, a Vladimir, zajedno s ćerkom Vanjom, živi u njemu sve do avgusta 1994, kada mu je na vrata zakucao današnji sarajevski advokat Damir Koldžo, sa svoja dva telohranitelja i upitao ga da li bi prodao stan.
"Tata je dobio rok od 24 sata da se izjasni o ponudi. Zapravo, nije imao šta da razmišlja kada mu je jasno rečeno da nema alternativu ako misli da ostane živ", ispričao je za "Fokus" Slavko Višekruna, Vladimirov sin iz drugog braka, koji preko advokata Milana Romanića, pokušava da pomogne ocu.
Višekruna i danas čuva očevu pismenu izjavu datu sudu u kojoj, između ostalog, stoji i citat Klodžovih reči: "Vidiš da je Bentbaša puna leševa, ubijenih ljudi koji leže na cesti. I ti bi mogao biti u takvoj situaciji."
Sutradan je Vladimir otišao do Koldža i rekao mu da je odlučio da proda stan, na šta mu je on odgovorio: "Ti ćeš oženiti moju buduću suprugu Aidu Karić, posle čega ćete se razvesti, a ti ćeš stanarsko pravo preneti na njeno ime, kao i pravo na korišćenje čime će sve biti legalno..."
Nakon toga se, mada je nikada nije video, 4. maja 1994. moj otac venčao sa Aidom Karić, koja pri tome zadržava svoje prezime. Već 10. juna sud u Sarajevu ih razvenčava, a Aida tuži oca Osnovnom sudu u Sarajevu, tražeći da se ona proglasi nosiocem stanarskog prava nad stanom u Bentbašinoj 17a.
Naravno, Aidu je zastupao njen sadašnji muž Damir Koldžo. U vreme donošenja te presude moj otac je usled ranjavanja od granate bio teški invalid, ali morao je na ulicu, spavao je po haustorima i šupama. Ono malo para što je imao dao je jednom čoveku koji ga je izveo iz Sarajeva, a potom otišao za Ameriku. Moja polusestra je, srećom, uspela ranije da se izvuče iz Sarajeva i ode za Italiju, gde i danas živi, priča Slavko Višekruna.
Pošto su se Aida i njen suprug Damir Koldžo dokopali stana za džabe, isti ubrzo otkupljuju za par hiljada maraka. Tri godine kasnije, taj isti stan prodali su za 140.000 maraka, nikom drugom do Sulejmanu Tihiću, koji se u proleće 2003. u njega useljava zajedno sa suprugom i dvojicom sinova.
U međuvremenu bezuspešna su bila nastojanja Vladimira Damjanovića i ćerke Vanje za povraćaj otetog stana. "Nisu se čak udostojili ni da nam odgovore. Svima smo se obraćali, naravno i OHR-u..."
Advokat Romanić smatra da će tačku na ovaj slučaj da stavi Sud u Strazburu, što će sigurno biti još jedan veliki šamar BiH i njenom pravosuđu koja je i ovim primerom dokazala da se njena udaljenost od pravne države meri svetlosnim godinama, ocenjuje Romanić za "Fokus".
