Solana: Evropa je grešila u vezi sa Bosnom
Havijer Solana, bivši generalni sekretar NATO i bivši šef diplomatije EU, na dvadesetak strana u knjizi "Odbrana politike“ priseća se događaja na Balkanu devedesetih godina prošlog veka i nalazi opravdanje za sve ključne odluke iz tog perioda.
U štivu u formi intervjua sa novinarom "El Paisa“ Ljusimom Basatom na 267 strana, što je samo drugo ime memoara, Solana priča o zbivanjima na prostoru bivše Jugoslavije, od rata u Bosni do bombardovanja SRJ.
Njegova "Balkanska sećanja“ počinju konstatacijom da je "Nemačka odigrala veoma značajnu ulogu u raspadu bivše Jugoslavije, verovatno zbog istorijskih razloga“, a potom konstatuje da je ondašnji ministar inostranih poslova Nemačke Hans Ditrih Genšer ucenjivao evropske saveznike da će njegova zemlja unilateralno priznati Hrvatsku ako EU to ne učini kolektivno.
Za ono što se dešavalo u BiH Solana kaže da je „bila ogromna frustracija“ jer Evropa nije znala kako da reaguje.
"Grešili smo u jednom neočekivanom ratu, niko nije bio spreman za takve strahote, ali smo radili ono što smo mogli.“
Solana negira da je Dejtonski sporazum bio krah Evrope jer je arhitekta Dejtona bio Ričard Holbruk. Tvrdi da je Evropa imala "značajnu ulogu“ kao i da je sporazum postignut pod okriljem UN.
Na pitanje novinara Basata "da li je istorija bila pravedna prema Srbima“, Solana kaže:
"Moguće je da je Evropa imala bolji odnos sa Hrvatskom. Već u Austrougarskoj imperiji Hrvati su imali značajniju ulogu, bili su katolici i koristili su latinicu. Verujem da smo bili pravedni prema Srbima tokom čitavog Miloševićevog perioda. Oni su počeli rat i odgovorni su, kada govorimo o Bosni, za akcije kao u Srebrenici. Kasnije, Miloševićevo zatvaranje i neosećajnost van svake racionalnosti, bilo je odgovorno za rat na Kosovu.“
Solana kaže da se samo jednom sreo sa Ratkom Mladićem, ali da je ostale glavne aktere na Balkanu viđao mnogo puta.
"Svi su bili veoma tvrdi, veliki nacionalisti i vrlo sigurni u sebe. Bili su apsolutno ubeđeni da su bili u pravu. Bosanski predsednik Izetbegović je imao isto ponašanje, ali je on bio žrtva. Svi su bili ‘teški tipovi’, Izetbegović takođe. I da ne govorim o Franji Tuđmanu, hrvatskom predsedniku. Poslednji put kada sam ga sreo odveo me je na večeru u jednu od Titovih palata u Hrvatskoj. Veoma često smo se svađali i nikada ga više nisam video. Da nije umro, trebalo bi da ide na sud u Hagu.“
Solana kaže da je imao mnogo susreta sa Miloševićem, neke do zore, sa otvorenim mapama na stolu sa tačnim rasporedom srpskih snaga. On tvrdi da "Milošević nije želeo da učini ništa“:
"Stalno je lagao dok su tenkovi napredovali. Bila je to strašna situacija koja se komplikovala njegovom krivicom. To je bila njegova druga velika greška. Poslednji pokušaj rešavanja problema Kosova bio je u Rambujeu gde su Srbiji ponuđeni razumni politički i vojni uslovi. Verujem da je tada moglo biti rešenja, ali oni (Srbi) nisu želeli.“
Govoreći o Kosovu, Solana tvrdi da nije bilo nikakve želje da se Srbija bombarduje. Kaže da se do poslednjeg momenta verovalo da će politika pretnji i pritisaka dati rezultat, ali "kada se dogodio pokolj u Račku, doneta je odluka da se interveniše iz vazduha“.
Greška odložena nezavisnost KosovaNa primedbu da je "Kosovo bombardovano da bi se zaustavilo etničko čišćenje, a ne da bi mu se dala nezavisnost“, usledio je ovakav odgovor: "Cilj je bio zaustaviti etničko čišćenje. Ali kada je doneta odluka o međunarodnom protektoratu u trajanju od pet godina, nije se moglo nazad. Teško je zaustaviti vreme, posebno kada postoji plan UN koji je uradio Marti Ahtisari. Sa današnje tačke gledišta, verovatno je da smo odmah morali da razgovaramo o nezavisnosti i da je rešimo, a ne odložimo.“ |
