"Mladić se skriva bolje od mene"
Bivši predsednik Republike srpske Radovan Karadžić bio je spreman da u Hag ode još 1997. godine, ali je procenio da ne bi imao pošteno suđenje. On smatra da bi njegovo suđenje, ako bude pošteno, moglo da bude korak prema pomirenju Bošnjaka i Srba. Ne zna gde se nalazi Ratko Mladić, ali pretpostavlja da se krije bolje od njega i da je oprezniji. Ovo su neke od Karadžićevih izjava koje je u haškoj pritvorskoj jedinici dao u intervjuu BIRN-u.
Imate li dovoljno vremena da se pripremite za ispitivanje svedoka, budući da od Sudskog veća često tražite dodatno vreme?
- Zahvalan sam Sudskom veću, koje mi je dodelilo mesec dana kako bih proučio materijal koji smo nedavno primili. Pravednost mog suđenja je bila umanjena zbog nedostatka vremena koje sam imao kako bih pregledao dva miliona stranica materijala koje mi je dostavilo Tužilaštvo. Neizbalansiranost između vremena za pripremu i resursa kojima raspolaže Tužilaštvo i vremena i resursa koji su dodeljeni Odbrani jeste ogromna. Što se tiče vremena koje koristim za unakrsno ispitivanje svedoka, izvinjavam se sudijama zato što moraju da slušaju jednog amatera, iako su oni očekivali da čuju “veliki orkestar”, ali dajem sve od sebe kako bi se došlo do istine o onome što se desilo u Bosni, tako da forma malo trpi.
Da li ste zadovoljni kapacitetima koji vam stoje na raspolaganju, kao što su istražitelji, pravni asistenti i slično?
- Cenim da su resursi koji su obezbeđeni mojoj Odbrani oko deset posto od onoga čime u mom slučaju raspolaže Tužilaštvo. Kako bih mogao biti zadovoljan takvim uslovima? Ipak, zahvalan sam mnogim profesorima i studentima prava koji su volontirali radeći na mom slučaju pro bono i bez čije pomoći ne bih preživio. Mnogo prijatelja je takođe na pro bono osnovi pomagalo mojim istražiteljima na Balkanu.
Tokom unakrsnog ispitivanja često izlazite van okvira direktnog ispitivanja. Šta vam je cilj?
- Dokazujem svoj slučaj kroz svedočenje svedoka Tužilaštva. Pravila ovo eksplicitno dozvoljavaju s obzirom da bi bilo rasipnički i neumesno zahtevati od svedoka da se ponovo vrate za vreme izvođenja moje odbrane.
Smatrate li da će dokazi koji su nedavno nađeni u stanovima u Beogradu biti važni u daljnjem toku suđenja?
- Prerano je da bi se to moglo reći, mi još uvek proučavamo materijal. Ipak, naše preliminarne analize pokazuju da ima mnogo interesantnih dokumenata među onima koji su oduzeti.
Neposredno pre suđenja, često ste spominjali sporazum s Ričardom Holbrukom. U poslednje vreme više ga ne spominjete. Da li ste promenili način vaše odbrane ili ćete to ponovo pokrenuti za vreme predstavljanja vaših dokaza?
- Uopšte nisam napustio svoje insistiranje da mi je ambasador Holbruk garantovao da neću biti procesuiran. Sudsko veće je presudilo da je ovo značajno za slučaj, i za vreme izvođenja moje odbrane mogu ih pitati da pozovu gospodina Holbruka i neke od njegovih nadređenih, kako bi dali svoje verzije ovih događaja. Ovo je veliki slučaj o jednom velikom događaju i mnoge istaknute ličnosti se moraju pojaviti i svedočiti, kako bi mogli zatvoriti ove stranice istorije.
Veoma retko vas posećuje porodica. Da li imaju finansijske poteškoće i primaju li pomoć od Vlade Republike Srpske.
- Moja porodica ne prima finansijsku pomoć od Republike Srpske. Nisu često dolazili u Hag jer je to skupo.
Mislite li da bi u skorijem periodu mogao biti uhapšen Ratko Mladić i kako komentarišete njegov dugogodišnji beg?
- Ne znam gde je Mladić, tako da ne mogu znati da li će biti uhapšen. Pretpostavljam da on to radi drugačije od mene, da je oprezniji i da manje riskira nego ja.
Smatrate li da može doći do spajanja vaše i optužnice protiv Ratka Mladića, tako da bi u slučaju njegovog hapšenja suđenja mogla biti povezana?
- Čini se da je moj proces previše odmakao da bi mogao biti spojen sa Mladićevim suđenjem, ako on bude uhapšen.
Često govorite o istini i pomirenju između naroda. Ipak, mnogi smatraju da se ne biste toliko vremena skrivali od Tribunala da su vam to bili motivi. Kakav je vaš komentar?
- Bio sam spreman da 1997. godine dođem u Hag, ali sam video da Tužilaštvo nema nameru pošteno da istraži moj slučaj, i procenio sam da ne bih imao pošteno suđenje. Moje suđenje sada je motor za ostvarivanje istine, i ako mogu imati pošteno suđenje i izneti istinu, to će biti korak ka pomirenju. Ne vidim kako može doći do pomirenja ako muslimani nas optužuju za dela koja nismo mi počinili. S druge strane, niko se ne bavi srpskim žrtvama i masovnim stradanjima kao da takvi slučajevi nisu ni postojali.
Retorika je ista, kao da nismo zaključili mir. Ali, pravo pitanje u vezi sa istinom i pomirenjem jeste sledeće: Zašto smo ratovali? Zbog čega smo ratovali? Muslimanski političari i dalje ponižavaju vlastite žrtve i njihove porodice odajući im počast kao “braniteljima Bosne”. Od koga su branili Bosnu? Lisabonska ili dejtonska Bosna, kakva je i danas, nikada nije bila sporna za Srbe.
To je bio naš minimum, donja linija ako napustimo Jugoslaviju, i to smo dobili kao predlog Evropske unije, i konačno u Dejtonu. Sa naše tačke gledišta, naša borba nije bila uzaludna, iako je bilo moguće da se rat izbegne. S tačke gledišta “branilaca Bosne”, sve je to bilo potpuno uzaludno, nepotrebno i zločinački do najvećih razmera. Umesto što okrivljuju Srbe, kreatori naše tragedije, makar oni iz Bosne i Hercegovine, trebalo bi da obasne porodicama žrtava zašto su njihovi najmiliji umrli, jer ono što sad imamo mogli smo imati i bez žrtava.
To je suština istine, i nakon toga pomirenje će biti moguće, posebno zbog toga što su Srbi i muslimani najsličniji narodi među Južnim Slovenima, možda neko ne želi da čuje da je to isti narod, ali ja verujem u to.
U periodu od 1996. do 2005. godine, američki sudovi su doneli nekoliko presuda kojima ste proglašeni krivim za zločine protiv civila i bilo je nekoliko pokušaja da se započnu procesi za naknadu štete. Kako to komentarišete i smatrate li da bi moglo biti još takvih procesa s obzirom na vašu ratnu poziciju?
- Ne prihvatam te presude zato što nisu plod suđenja u pravnoj nadležnosti u kojoj sam i ja mogao učestvovati u procesu. To su građanski sporovi i nikakav zaključak o mojoj odgovornosti nije mogao biti donesen. Nemam novca, tako da su ti procesi samo gubljenje vremena.
