Smetlište za srpske povratnike

Da li je grafit "Jasan cilj - čisto Goražde", ispisan na jednom zidu u centru ovog grada na istoku Bosne, samo ekološka parola lokalne samouprave pod kontrolom Bošnjaka ili je autor i pisac grafita poželeo i želi nešto drugo, pitanja su koja proteklih šest meseci, koliko živi ovaj grafit, muče Srbe, povratnike u federalno Goražde i okolna naselja.

Ostaci kuće Čarapića u centru Goražda

 

Sudeći po nekoliko neprijatnih događaja u poslednje vreme, u kojima su Srbi žrtve
(ne)razumnih odluka lokalnih vlasti, mnogi povratnici strahuju da grafit ima više veze sa starom željom nekih Bošnjaka da u Goraždu i okolini ne gledaju Srbe, nego sa željom nekih ekologa da u gradu i okolini ne gledaju smeće.

''Postavila sam javno pitanje - od koga se čisti Goražde, ali još nisam dobila odgovor'', kaže Jelena Gavrilović, učesnica jednog od srpskih protestnih skupova protiv pojedinih odluka lokalne bošnjačke uprave.

Ogorčeni i Bošnjaci

Zbog čega goraždanski Srbi strahuju i protestuju poslednjih meseci?
Uprkos brojnim protivljenjima lokalnog srpskog stanovništva, bošnjačka uprava u Goraždu odlučila je da na području sela u kojima većinom žive Srbi, izgradi regionalnu sanitarnu deponiju i azil za pse.

Grafit koji je uneo zebnju

 

Paralelno sa tim, nedavno su bageri u centru grada uklonili poslednje tragove decenijskog života stare srpske familije Čarapić. U trenutku dok su mu bageri prelazili preko dedovine Milorad Čarapić je priznao da se gore osećao nego u proleće 1992.

''Tražili smo da obnovimo kuće i nisu nam dali. Ovo sad što gledamo kako nam bagerima zatiru tragove života u ovom gradu, gore je nego kad smo prve ratne godine gledali kako nam gore ove kuće'', kaže Milorad.

U Goraždu nije tajna da je projekat sanitarne deponije mogao biti urađen na najmanje desetak drugih lokacija, ali su bošnjački gradski oci odlučili da se velika deponija smeća gradi na području sela Trešnjevica, koje je centar gravitiranja sela s predratnim većinskim srpskim življem. I pored gotovo jednoipogodišnjih protesta Srba, nedavno je stavljena je tačka na odluku o izgradnji deponije na mestu gde se ukrštaju mnogi srpski putevi i na prostoru na koji su Srbi tek masovnije počeli da se vraćaju.
 

Jelena Gavrilović i srpski povratnici

 

Srbi, ali i neki od njihovih komšija, Bošnjaka, više su nego ogorčeni.

''Jedno je sigurno - deponija će zaustaviti povratak Srba u sela na području sela Repca, Vučetići, Trešnjica, Cerje, Banjevine i Pjeskovi, kao i na području Glamoča gde se do sada vratilo nešto više porodica. Mi želimo da živimo u svojim predratnim domovima u zdravoj sredini, zajedno sa svojim komšijama Bošnjacima. Ovako, nudi nam se život sa deponijom iznad glava koja će zagaditi sve izvore naše vode i u krajnjem slučaju doprineti da mnogi od nas napuste ovaj kraj'', kaže Dragiša Tanasković.

''Jasno je šta nam ovim poručuje lokalna vlast. Oni nedvosmisleno kažu: 'Gospodo, Srbi, ako hoćete da se vratite ili živite tu, moraćete sakupljati smeće u vašim njivama i livadama i živeti sa mirisima sa deponije', kazuje Jelena Gavrilović.

Iako su srpski apeli za odustajanje od izgradnje deponije na njihovim livadama i njivama stigli do najvažnijih kancelarija u Banjaluci i Sarajevu, pravih odgovora nije bilo.

Načelnik gluv za apele

Dobrislav Doca i Sejfo Turulja

Samo što su minuli protesti goraždanskih Srba zbog izgradnje deponije, usledili su novi protesti zbog izgradnje azila za pse u naselju Podhranjen, nedaleko od kuća povratničke srpske familije Droca.

Dobrislav Droca sa braćom Svetom i Miloradom poseduje danas imanje od 350 duluma zemlje, potom veliku farmu ovaca, svinja i krava, kao i firmu za sečenje, izvlačenje i transport građe u kojoj zapošljava i Srbe i Bošnjake.

Ovoj uglednoj i imućnoj goraždanskoj porodici rat je uzeo skoro sve. Kuće i okućnice opljačkane su i zapaljene.

Uprkos brojnim nevoljama, Droce su uspele da prežive ratne i poratne godine u izbeglištvu i 2001. vrate se na svoje spaljeno ognjište.

''Kad smo se vratili, komšije Bošnjaci primili su nas odlično i danas se slažemo kao u najbolja vremena. Oni su nam i pomogli da obnovimo kuće i pomoćne prostorije i ponovo krenemo u stari posao. I, taman kad je sve poteklo starim tokom, tu, ispred naših farmi, počinje da se gradi azil za pse. Mislim da je to čista provokacija'', kaže Dobrislav Droca, koji smatra da se iza te odluke krije nečija očigledna namera da se

vrate tamo gde su bili tokom rata.

Dok su Dobrislav i njegova braća razmišljali šta im je činiti, u njihovu zaštitu prvi su stali komšije, Bošnjaci. Sejfo Turulja, predsednik MZ Osječani, kojoj pripada naselje Pothranjen, kaže da se azil za pse gradi mimo svih zakonom predviđenih standarda i da najdirektnije ugrožava srpsku povratničku familiju Droca.

''Zbog nekoliko propusta tokom izgradnje ovog azila, umalo nije došlo do plavljenja celog imanja familije Droca. Da nismo svi zajedno na vreme intervenisali, Drocama bi sve bilo poplavljeno'', kaže Turulja, tvrdeći da je više puta pokušao da interveniše kod načelnika opštine Muhameda Ramovića ali da ovaj nije hteo ni da ga primi, ni da čuje za njegov apel.

''Ako je neko želeo da skloni pse i sve nas zaštiti od njih, mogao je da na području Goražda nađe najmanje stotinu boljih lokacija od ove koju je izabrao'', gnevno će Dobrislav Droca.

U lokalnoj upravi u Goraždu jasno poručuju Srbima da gledaju svoja posla i da se previše ne mešaju u tuđa.

''Kako su krenuli, uskoro će u nekom srpskom selu početi da odlažu nuklearni otpad'', više u zbilji kaže Veselin J, jedan od brojnih srpskih povratnika koji strahuje da grafit "Jasan cilj - čisto Goražde", može značiti samo jedno - odlazite Srbi!