Narodi ex-yu nove manjine u Sloveniji
U Sloveniji živi već treća generacija oko 200.000 pripadnika naroda i narodnosti bivše Jugoslavije, a neki od njih su potomci došljaka koji su u Sloveniju stigli i pre stotinak godina. Njihov položaj međutim nije do kraja regulisan zakonskim propisima jer slovenački Ustav priznaje samo dve autohtone manjine: italijansku i mađarsku.
Nedavno je na raspravu u slovenački parlament upućena Deklaracija o "novim manjinama", koja je plod rada vlade, radne grupe u parlamentu i predstavnika naroda i narodnosti bivše Jugoslavije koji žive u Sloveniji - Albanaca, Bosanaca, Crnogoraca, Hrvata, Makedonaca i Srba okupljenih u Savezu kulturnih društava konstituivnih naroda.
Deklaracija bi trebalo da reguliše niz važnih pitanja u životu tih ljudi, u skladu sa dokumentima Evropske unije i Ujedinjenih nacija.
Jedan od autora dokumenta, vođa poslničke grupe Socijalnih demokrata u parlamentu Miran Potrč izrazio je očekivanje da će Deklaracija ući u parlamentarnu raspravu u januaru iduće godine. "Politički je Deklaracija obavezujući dokument", rekao je Potrč i dodao da ona "određuje politiku države o određenim pitanjima" kao i da je "na toj tački značaj Deklaracije veoma velik".
"Deklaracija predstavlja priznanje Slovenje da u njoj živi oko 200.000 pripadnika drugih naroda i narodnosti, koji imaju svoje države nastale nakon 1990. godine", kaže Potrč.
Prema njegovim rečima, ispravno je da Slovenija to prizna, jer su i ti ljudi učestvovali u osamostaljenju Slovenije i jer su im dokumenti o osamostaljenju i potom donesen Ustav dali pravo da su, ne samo ravnopravni građani Republike Slovenije, već i da kao predstavnici naroda i narodnosti imaju i neka posebna prava.
Prava pripadnika "novih manjina" kao građana regulisana su Ustavom Slovenije, a Deklaracija obezbeđuje da se ta i druga prava istinski ostvaruju. Reč je o slobodnom izražavanju pripadnosti svom narodu, pravu na negovanje i izražavanje svoje kulture, jezika i pisma, kao i pravu na samoorganizovanje.
"Sve to u saradnji sa većinskim narodom i pripadnicima drugih nacionalnih zajednica doprinosi mulitkulturalnosti Slovenije", smatra Potrč i dodaje da za "sprovođenje Deklaracije postoji saglasnost Vlade Slovenije i predstavnika nacionalnih zajednica" i da će za to će biti zadužen "poseban Savet pri vladi".
Ustav Slovenije zvanično priznaje postojanje samo dve manjine - italijanske i mađarske, a ustavom je regulisan i položaj romske zajednice kojoj je garantovano pravo učešća na lokalnim izborima u opštinama sa većim brojem Roma, kao i neka samoupravna prava.
Poslanici italijanske i mađarske manjine u parlamentu su svojim potpisima podržali Deklaraciju, a potpisali su je i nezavisni poslanici. Deklaracija je, međutim, naišla na otpor opozicionih parlamentarnih partija, a pre svega Slovenske demokratske stranke bivšeg premijera Janeza Janše.
"Novim manjinama" bavi se i novi zakon o Radio-televiziji Slovenije, o kojem će se građanai Slovenije izjasniti 12. decembra na referendumu, a koji predviđa i obavezu emisija na jezicima naroda i narodnosti bivše Jugoslavije.
Na pitanje da li je ova odredba novog zakona prvi korak u ostvarivanju duha Deklaracije Potrč je odgovorio da je reč o dva odvojena procesa, ali i da je taj deo novog zakona naišao na otpor opozicije koja je postavila pitanje zašto u to nisu uključene i druge nacionalne zajednice (verovatno se misli pre svega na nemačku zajednicu).
Odgovoreno im je, kaže on, da su u novi zakon o RTV uključeni oni na koje se odnosi Deklaracija zbog "njihovog specifičnog položaja nakon osamostaljenja Slovenije".
Drugi su kao razloge navodili da za donošenje Deklaracije i navedenog člana u zakonu o RTV "nije pravo vreme i da danas treba posvetiti pažnju ekonomskim temama, i slično".
"Nema želje za podršku, ali su i te stranke svesne da principijelni politički otpor nije moguć, jer je reč o civilizacijskom odnosu. Multikulturalnost se svugde u Evropi poštuje i ceni, a i neke međunarodne institucije kao što je Savet Evrope poručuju Sloveniji 'uradite to'", rekao je Miran Potrč.
