Smetaju im grobovi i znamenitih Srba
Ukoliko se ne dogovore karlovačka gradska uprava i srpske institucije u ovom gradu, moglo bi doći do prekopavanja i izmeštanja više grobova viđenijih Srba koji su svojim delom ostavili dubok trag u istoriji Karlovca.
Prenošnje prošle nedelje zemnih ostataka vladike Simeona Zlokovića sa karlovačkog pravoslavnog groblja u manastir Gomirje i najnovija upozorenja u vezi sa neplaćanjem takse za grobno mesto razlozi su najnovijih razgovora među karlovačkim Srbima koji upozoravaju na veliku sramotu ako ovdašnje vlasti istraju u zahtevu da se prekopaju grobovi njihovih znamenitih zemljaka pošto o njima niko ne vodi računa.
Čak i u situaciji kada poneko do tih istorijskih veličina ima nekog od članova svoje šire porodice tim ljudima je potrebna pomoć da bi sačuvali grobove svojih predaka jer su to uglavnom stariji i siromašni ljudi, a većina njih i ne živi u Karlovcu.
Među primerima zapuštenosti grobova znamenitih Srba je i večno počivalište vladike Lukijana Mušickog u čiji je grob privremeno bio sahranjen i vladika Simeon Zloković.
- Veće srpske nacionalne manjine grada Karlovca je preuzelo obavezu da uređuje taj i sve ostale grobove, ali to ne radi redovno.
O grobu vladike Mušickog trebao bi da se stara Kulturno- informativni centar koji nosi njegovo ime. Ali i grad Karlovac jer su oni bili njegovi građani.
Odlučili smo zato u Srpskoj pravoslavnoj crkvi da razgovaramo sa gradonačelnikom i direktorom preduzeća "Zelenilo" kako bi se te grobove izuzeli od plaćanja taksi jer za grobna mesta viđenih Hrvata na katoličkom groblju niko ne plaća nikakve takse - kaže za "Vesti" paroh karlovački Slaviša Simaković najavljujući mere koje Eparhija gornjokarlovačka namerava da preduzme kako bi sačuvala grobove srpskih veličina od zapuštenosti i prekopavanja.
U Srpskoj pravoslavnoj crkvi su razočarani zbog osećanja da grad te ljude ne smatra dovoljno svojima, već isključivo Srbima o kojima samo Srbi treba da vode računa. A radi se o znamenitim ljudima kao što su vladika Lukijan Mušicki, Gajo Petrović, koji je svojim humanizmom i popularnošću nadmašio sve lekare koji su ikada radili taj posao u gradu Karlovcu, tu je i sveštenik i gimnazijski profesor latinskog jezika Milan Radeka, intelektualac kakvih je malo bilo u tom gradu.
Među veličinama o kojima je reč sigurno je i trgovac Simo Skeledžić, koji je još u 19. veku izgradio Srpsku osnovnu školu i Srpsku učiteljsku školu u Karlovcu. Reč je o velelepnom objektu u centru grada koji je pretvoren u moderni đački dom, mada još nije vraćen svom vlasniku Srpskoj pravoslavnoj crkvi.
U taj krug velikih ljudi spada sigurno i Jovan Barako, nekada jedan od najbogatijih ljudi u Karlovcu koji je celokupnu svoju imovinu, najatraktivnije građevine, zemlju i druge vrednosti na prostoru cele bivše Jugoslavije, ostavio Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Većina njihovih grobova zarasla je u korov, a na njima se sada nalaze i upozorenja karlovačke administracije o neplaćenoj taksi.
Traže pare za kupljene parcele
Hrvatima ne naplaćuju takse: Jerej Slaviša Simaković
- U gradu su nam ponudili da Srpska pravoslavna crkva kupi grob Lukijana Mušickog mada smo ga jednom davno već kupili. Vladika Mušicki je umro davne 1837. godine.
Traže da kupimo i ostale grobove kad je reč o ljudima važnim za našu crkvu: grob Jovana Baraka, vladike Gligorija Živkovića itd. Išao sam, ovih dana po groblju i slikao sve grobove za koje smo zainteresovani.
Ako neko misli da samo Srpska pravoslavna crkva treba da vodi računa o večnom počivalištu tih velikih ljudi onda ćemo grobove kupiti i brinuti o njima, ali takođe i dalje insistirati na jednakom tretmanu za sve one koji su obeležili istoriju na ovim prostorima bez obzira na njihovu veru i nacionalnost - sa prizvukom razočaranja otac Slaviša govori o odnosu grada Karlovca prema davno umrlim viđenijim Srbima. |
