“Fijat“ ubija uvoznike vozila
Uvoznici vozila osnovali su asocijaciju da se lakše izbore sa problemima zbog kojih posluju na ivici rentabilnosti, a i da potpomognu harmonizaciju sa propisima EU u toj oblasti. Ali, ako Vlada Srbije ne donese hitne mere u duhu pravila igre u EU, njihov opstanak na našem tržištu biće ugrožen.
To su akcenti kojima Miloš Petrović, predsednik Srpske asocijacije uvoznika vozila i delova, u intervjuu za “Blic“, sublimira stanje posle ulaska italijanskog “Fijata“ u “Crvenu zastavu“.
U asocijaciji su vodeći svetski brendovi od “Mercedesa“, preko “Pežoa“ do ruske “Lade“. Zapošljavaju na hiljade radnika, imaju godišnji obrt od 1,5 milijardi evra.
A, koliki je profit?
- Svetska ekonomska kriza uzela je danak u profitu. Cenu ima i neravnopravan položaj uvoznika u odnosu na domaćeg proizvođača. Naše investicije su stale. U poslednje dve godine jedemo vlastitu supstancu, cilj je održanje proste reprodukcije. Profita nema.
Zašto još?
- Nedovoljna je podrška institucija sistema u oblasti investicija i unapređenja prodaje. U prvoj fazi smanjenja troškova prepolovili smo zarade, u drugoj je nekoliko hiljada radnika ostalo bez posla. Nažalost. Država ne podržava uvoznike.
Kako vas blokira?
- Ne blokira, ali ne primenjuje relevantna pravila u ovoj oblasti. „Suzuki“ u Mađarskoj ima isti status kao prodavac na tržištu kao svi drugi prodavci automobila, iako tamo ima više od 150 centara, na desetine hiljada zaposlenih i godišnju proizvodnju od 200.000 automobila.
Znači, “Fijat“ je u Srbiji privilegovan?
- Italijani imaju specijalni tretman zbog najave velike investicije i najavljene proizvodnje koja nije počela, mada je željno iščekujemo. Zasad samo sklapaju vozila koja ne proizvode u Kragujevcu, s tim da ih prodaju kao domaći proizvod.
Šta je, sad, pa sporno?
- Domaći proizvod mora da ima više od 60 odsto komponenti poreklom iz Srbije. Za to ima privilegiju da se ne plaća carina, dobija se 1.000 evra subvencije po sistemu “staro za novo“, a i država građanima subvencioniše potrošačke kredite kamatom od samo 4,5 odsto na godišnjem nivou. Kad kupuju od nas, građanima se uzima kamata od 8,5 do 15 odsto. Slično je bilo pre nekoliko godina sa “Dženeral motorsom“, prodali su na desetine hiljada sklopljenih vozila, investicije nije bilo, zaradili su, a državi ostao čist gubitak carinskih prihoda.
U istoj klasi automobila, koliko je “Fijat“ cenovno u startu povlašćen u odnosu na druge?
- Čak 30 odsto su jeftiniji u startu. Po jednom vozilu koštaju 3.000 evra manje od konkurencije, iako sada nemaju domaći proizvod.
Logično je što ste nezadovoljni.
- Nismo, naprotiv. Negodujemo, ali kupci mogu da dođu do novih automobila na najpovoljniji način, pa popravljamo bezbednost u saobraćaju i opšte raspoloženje nacije. Ne želimo građanima skuplja vozila. Zalažemo se za zdravu tržišnu utakmicu u Srbiji na putu ka EU. To i EU očekuje, jer tako štiti strane investicije kod nas, kakva je najavljena “Fijatova“, ali i svetske brendove zastupljene na srpskom tržištu. Neko od njih bi ušao u proizvodnju, ali čeka se zdrava tržišna klima.
Od koga ste tražili rešavanje problema u oblasti prometa automobila?
- Ne bih ovo stanje nazvao problemom. Udružili smo se da bi državi predložili rešenja u najboljem interesu svih. Godišnje smo u budžet davali između 500 i 600 miliona evra na ime taksa, carine, doprinosa za zaposlene i drugih javnih davanja. Tražimo da se to poštuje, da se čuje naš glas i da razgovaramo partnerski.
