U Srbiji gore nego u Albaniji

Prosečna plata u Srbiji, prikazana u evrima, najmanja je u regionu, dakle na dnu je i čitave Evrope, tako da više nema države koja nam "gleda u leđa" i više se niko ne može pozvati na podatak da smo bar od nekoga bolji.

Veće zarade, posle talasa slabljenja dinara, od Srbije sada imaju i Makedonci i građani Bosne i Hercegovine, kao i Albanci, koji su obično bili na začelju svake liste o životnom standardu zemalja bivše Jugoslavije, odnosno Balkana.

Da nije doznaka, ne bi bilo ni za hranu: Sve manja kupovna moć u Srbiji

Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečna plata u Srbiji 329 evra. Gotovo podjednako teška situacija je i u Makedoniji, gde je prema podacima tamošnjeg Državnog zavoda zarada prosečnog Makedonca 330 evra. U tom rangu je i Albanija, dok je i BiH pretekla Srbiju, pa tako prema podacima Agencije za statistiku u Sarajevu, prosečan građanin mesečno primi 394 evra.

Doznake za ishranu

Direktor Sektora NBS za ekonomske analize i istraživanja Branko Hinić kaže da je oko 90 odsto doznaka ispod 5.000 evra, a tek nekih jedan odsto više od 50.000 evra. Iz NBS upozoravaju da najveći deo doznaka odlazi u potrošnju, i to na kupovinu uvozne robe, umesto u investicije i stvaranje dodatne vrednosti.

- Doznake se koriste za amortizaciju realnog pada vrednosti plata u Srbiji. Dakle, čim dođe do pada dohotka, ljudi aktiviraju "slamarice" u kojima čuvaju novac koji im šalje dijaspora. Uz to, s padom realne vrednosti dinara i rastom evra, građani sve više menjaju devize - kaže Hinić.

Prosečna zarada u Crnoj Gori je 456 evra, dok plata u Hrvatskoj iznosi 724 evra, a neprikosnoveni su Slovenci koji mesečno u proseku zarade 935 evra.

Na katastrofalne ekonomske parametre sve češće i glasnije ukazuju i predstavnici opozicionih partija u Srbiji, kritikujući Vladu da ne samo da u uslovima ekonomske krize ne deluje odlučno, već i da svojski doprinosi srozavanju kvaliteta života građana Srbije.

Tako, recimo, Nenad Popović, autor ekonomskog programa DSS-a, podvlači da se Srbija nalazi u daleko težoj situaciji nego pre četiri ili pet godina.

- Umesto 200.000 novih radnih mesta, koja su obećavale stranke na vlasti, u Srbiji trenutno oko milion ljudi nema posao, a od obećane dve milijarde investicija u zemlju je ušlo oko 100 miliona evra - izjavio je Popović.

On je ocenio i da se budžet nalazi pred kolapsom zbog nespremnosti Vlade da se odrekne svojih "rasipničkih navika" i tako smanji rashode, a istovremeno i zbog njene nesposobnosti da pokrene posrnulu privredu i na taj način poveća prihode.

Miladin Kovačević

Sa druge strane, pojedini ekonomisti (iz redova državnih službi), nisu zabrinuti statistikom. Miladin Kovačević, zamenik direktora Republičkog zavoda, tvrdi da samo poređenje plata ništa ne znači i da je to u ekonomskom smislu potpuna besmislica, jer ne govori o visini životnog standarda.

U društvu afričkih zemalja

Magazin " International Living" objavio je nedavno Izveštaj o kvalitetu života u državama širom sveta, pa je iznova zaključeno da na Balkanu najbolje žive Grci i Slovenci.

Od 195 država koje su uzete u razmatranje, Slovenija je zauzela 29. mesto, a Grčka 38, dok je Bugarska na 42, Hrvatska na 51, Rumunija 64, a Albanija 66. mestu. Makedonija je po kvalitetu života na 70. mestu, BiH je osam mesta ispod, a najslabija je Srbija, koja je zauzela 79. mesto.

U analizama nisu uzeti u razmatranje parametri kvaliteta življenja u Crnoj Gori.

- Ključni pokazatelj je paritet kupovne moći, odnosno koliko robe može da se kupi za isti iznos novca.

Za jedan evro u Srbiji može da se kupi mnogo više nego u BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, pa čak i susednoj Bugarskoj i Rumuniji. Hrvatska i Mađarska su po visini životnog standarda iznad nas - rekao je Kovačević.

U okolnostima krize, kada su i preko potrebne strane investicije praktično presušile, jedini ozbiljan prihod na koji se Srbija može osloniti su doznake dijaspore.

Prema podacima Narodne banke Srbije samo u periodu od 2004. do 2009. godine u otadžbinu se slilo oko 15 milijardi evra u doznakama koje su naši ljudi iz inostranstva slali svojoj rodbini i prijateljima.

Imajući u vidu ekonomske parametre srpske privrede, novčane doznake predstavljaju jedan od važnih stubova makroekonomske stabilnosti Srbije. Jer, transfer novčanih doznaka u periodu od 2000. do danas, činio je 13,7 odsto bruto domaćeg proizvoda i njegovo učešće u BDP-u je 2,5 puta veće od učešća stranih direktnih investicija u proteklih 10 godina.

Ministar za dijasporu Srđan Srećković ističe da je, prema proceni stručnjaka Svetske banke, srpska dijaspora 2008. poslala u Srbiju više od pet milijardi dolara, a da je prošle godine taj iznos bio 5,5 milijardi. To znači da je svaki stanovnik otadžbine u proseku dobio oko 730 dolara iz inostranstva. Još neverovatnije zvuči podatak da se, prema tim podacima, u Srbiju svakoga dana sliva oko 15 miliona dolara.

Iz Nemačke najredovnije

Srbija je među prvih 15 zemalja u svetu prema broju primalaca novčanih doznaka. Posmatrano po državama, najveći iznosi transfera deviznih doznaka potiču iz zemalja u kojima i inače imamo brojčano najviše dijaspore. To su Nemačka, Austrija, Švajcarska, SAD i Francuska.

Pokazalo se da čak 88 odsto Srba u Nemačkoj redovno šalje novac u otadžbinu. Prema podacima Nemačke centralne banke, u 2006. oni su u Srbiju poslali gotovo 243 miliona evra i tri miliona evra kroz nemačke penzije. Studija Državnog sekretarijata za ekonomske poslove Švajcarske objavljena 2007. pokazala je da Srbi koji tamo žive prosečno godišnje šalju oko 3.000 evra.

Sredstva od doznaka iz Švajcarske korišćena su za poboljšanje uslova života, školovanje dece a svega 10 odsto je otišlo u neku vrstu investicija.