Monopol na srpskom tržištu ulja?
U toku je postupak za utvrđivanje povrede konkurencije na tržištu ulja, putem međusobnog dogovaranja proizvođača i trgovaca, izjavila je u sredu predsednica Komisije za zaštutu konkurencije Dijana Marković -Bajalović.
Ona je dodala da je Komisija pokrenula više postupaka na osnovu prijave učesnika sporazuma o njegovom postojanju, napominjući da prema postojećen i ranijem zakonu Komisija može da oslobodi kazne učesnike sporazuma, kojiprijave njegovo postojanje, a to su neka preduzeća iskoristila.
Tako su neki proizvođači ulja, a i trgovci, podneli Komisiji određene dokaze, koji su dali osnova za sumnju da postoji sporazum kojim se ograničava konkurencija.
Bajalovićeva je tokom regionalne konferencije o zaštiti konkurencije u Privrednoj komori Srbije rekla novinarima da uskoro treba da budu donete i uredbe o sporazumima grupa preoduzeća, koje će odrediti šta smeju, a šta ne smeju da sadrže takvi sporazumi.
Reč je o tzv. vertikalnim sporazumima između proizvođača i veletrgovaca, ili veletrgovaca i trgovaca, gde se uređuju uslovi koji ti sporazumi mogu da sadrže, a koje ne smeju. Tako je utvrđivanje preprodajne cene, po kojoj trgovac može dalje da prodaje robu apsolutno zabranjeno kao ograničenje konkurencije.
Ukoliko Komisija ustanovi da postoji sporazum koji sadrži takve odredbe, u takvim slučajevima će sigurno voditi postupke i pisati kaznu, jer privrednici više neće moći da se brane da ne znaju šta jeste a šta nije dopušteno, jer su u dosadašnjoj primeni zakona nedostajala ta podzakonska akta, objasnila je ona.
Prema rečima Bajalovićeve, uredbe preciziraju zakonske odredbe šta je u ugovorima koje zaključuju privrednici među sobom dopušteno, a šta nije. Postoji i zloupotreba dominatnog položaja gde se nameću nepravični uslovi poslovanja - odugovlačenje sa rokovima plaćanja.
Kazna je ostala do 10 odsto godišnjeg prometa, samo je ukunut donji minimum od jedan odsto, ali će zato postojati kriterijumi za određivaanje kazni.
Bajalovićeva je rekla da odluku o kazni treba da potvrdi drugostepeni organ, to je sada Viši trgovinski sud, a verovatno će ubuduce biti upravni, mada nije dobro stalno menjati sudove koji se time bave.
Ona je navela primer oduglovačenja sudskog postupka u slučaju "Delte", za koju je Komisija utvrdila još 2007. godine da ima monopolski položaj u Beogradu, ali Vrhovni sud o tome još nije doneo odluku.