Radnička klasa u Srbiji više ne postoji

Srbija ne može da se pohvali činjenicom da ima fabrike, jer je većina pod katancem. Ako i neke rade, plate kasne mesecima, a veći deo radničke klase o penziji može samo da sanja, jer doprinosi nisu uplaćivani godinama. Čest je slučaj da se socijalnim pitanjima bave sindikati koji deci kupuju knjige ili porodicama obezbeđuju osnovne namirnice da mogu da prežive. Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić zato tvrdi da srpska radnička klasa odavno ne postoji.

Ranka Savić

Kad kažete ne postoji radnička klasa, na šta mislite?
- Za mene je radnik onaj koji radi u proizvodnji, a ne u administraciji. Proizvodne firme su mesecima u štrajku, radnici nemaju nikakva primanja i zato mislim da radnička klasa u Srbiji ne postoji. Oni su potpuno degradirani i ostavljeni sami da u svojoj muci tavore na margini društva.
 

Gde je situacija najteža?
- Najgore je u tekstilu, većina fabrika koja se bavi tekstilnom proizvodnjom je u štrajku. "Jumko" je bio doskora, i to dve godine, a još štrajkuje "Prvi maj Pirot", "Niteks" i mnogi drugi. I metalski kombinati nisu u boljoj poziciji. To je na hiljade radnika koji ne primaju plate. Katastrofa.

Zar ti radnici nemaju prava na neku socijalnu pomoć od države?
- Sve to jako teško ide. O njima niko ne brine. To su najčešće porodice gde su i muž i žena radili u istoj firmi, a preduzeća su mesecima u štrajku, deca gladna, a oni moraju sami da se nekako snađu.
 

Kako se snalaze?
- Mislim da jedino u Srbiji sindikati preuzimaju socijalnu ulogu koju treba da ima država i brinu o tim ljudima. Nije redak slučaj da mi pomažemo da se deci kupe knjige za školu ili platimo školarinu za fakultet. Dešava se da porodicama kupujemo osnovne namirnice i prežive. To nije posao sindikata, već države.

Ipak, ne možete pomoći svima. Kako na hiljade ljudi uopšte preživljava ako ne prima nikakvu zaradu?
- Uglavnom beže na selo kod roditelja i nekih rođaka. Ako imaju neko parče zemlje, zasade ponešto ili gaje stoku.

Odakle sindikatima novac za pomoć?
- Od članarine, a gledamo da se snađemo kako god možemo na sve moguće načine.
 

Ima li slučajeva da su organizatori štrajkova stradali zbog "prejake reči"?
- Najsvežiji je primer Snežane Veličković, koja je predsednik sindikata u "Jumku". Ona je osuđena na šest meseci zatvora i godinu dana uslovne kazne zato što se zamerila direktoru. Kao razlog za takvu presudu naznačeno je da je sprečavala kretanje direktora kao svog poslodavca. Sada je u zatvoru, a direktor na slobodi. Njemu niko ništa ne može iako tim ljudima više od godinu dana nije dao nikakvu zaradu i što su dokazane brojne zloupotrebe.

Zar se ne mislite da i vaš sindikat treba da reaguje?
- Naravno da smo reagovali. Išli smo na razgovor kod ministarke pravde Snežane Malović, žalili smo se Apelicionom sudu u Nišu. Pozvali smo i sve međunarodne sindikate da pomognu, da nam se pridruže. Javljaju se svakog dana, i to mi je drago.