Srpska šljiva najbolja na svetu
Sa godišnjom proizvodnjom šljive većom od 600.000 tona, Srbija je u svetskom vrhu, rečeno je danas u Valjevu na prvoj rusko-srpskoj konferenciji o suvoj šljivi.
Dve trećine roda šljive, međutim, završi u rakiji. Proizvede se svega 6.000 tona suve šljive, od čega se trećina izveze na rusko tržište, istakli su učesnici skupa, u čijem radu je učestvovao i ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin.
Ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin je podsetio da je naša zemlja po proizvodnji šljive na drugom mestu u Evropi, posle Rumunije, dok je u svetu četvrta, iza Rumunija, SAD i Kine.
Od ukupnog izvoza voća u vrednosti od 319 miliona dolara u 2009. godini izvozom sveže, smrznute i sušene šljive ostvarena je vrednost od 31 miliona dolara, rekao je Dragin.
On je naglasio mere podrške Ministarstva u oblasti voćarstva kojima se podstiče proizvodnja voća, kao i značaj izvoznih subvencija.
Dragin je istakao da šljiva za Srbiju nije samo poljoprvredni proizvod, već i nacionalni brend i da će resorno ministarstvo nastaviti da investira u podizanje novih zasada šljive, ali ne samo u povećanje proizvodnje, već i u poboljšanje njenog kvaliteta.
Ministarstvo će i dalje davati besplatne sadnice šljive proizvođačima koji se opredele da podižu nove zasade, ali će podsticati i podizanje novih sušara za šljivu i davati subvencije za izvoz, rekao je Dragin.
On je ocenio da ne treba dozvoliti da nijedan hektar zemljišta u Srbiji, koji može da bude pod višegodišnjim zasadima ostane neiskorišćen, ali da novac za podizanje novih zasada mora da se daje srpskom seljaku, koji u vremenu krize doprinosi da poljoprivredna proizvodnja zabeleži rast od dva odsto i dve milijarde izvoza, u čemu značajno učestvuje voćarska proizvodnja.
Ambasador Konuzin je rekao da je konferencija u Valjevu dobra prilika da se zajednički razmotre neka od pitanja bilateralnih odnosa, posebno u domenu izvoza suve šljive iz Srbije i izrazio očekivanje da će posle ovog skupa uslediti i potpisivanja novih ugovora.
Konuzin je naveo da je rusko tržište spremno da preuzme svu proizvedenu količinu suve šljive iz Srbije, pod uslovom da ona odgovara kvalitetu i ostalim uslovima.
On je ocenio da se srpski proizvođači sporo organizuju da te mogućnosti iskoriste i izrazio nadu da će osnivanje Srpske nacionalne asocijacije proizvođača šljive u Valjevu doprineti da u Srbiju više ne dolaze iz Rusije nakupci da kamionima da preuzimaju šljivu, već da će ta voćka ubuduće biti nuđena na jednom mestu.
Učesnici skupa su upozorili da ,iako Srbija ima najkvalitetniju šljivu na svetu, izvoz ni izdaleka ne zadovoljava kada se ima u vidu mogućnost da Srbija može da proizvede 10.000 tona suve šljive.
Zbog neorganizovanosti proizvodnje, proizvođača i izvoznika mogućnosti za izvoz se ne koriste dovoljno, pa čak ni pogodnost koju nudi Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, koji nema nijedna druga zemlja u svetu, saopšteno je na konferenciji.
Očekuje se, kako je rečeno, da će osnivanje Srpske nacionalne asocijacije proizvođača šljive u Valjevu doprineti da se ove slabosti otklone i izvoz suve šljive na rusko tržište ubrzo značajnije poveća.
Predstavnici uvoznika šljive iz Rusije istakli su da iako Srbija ima najkvalitetniju suvu šljivu koju već decenijama izvozi u Rusiju u mnogim ruskim kompanijama se ne zna mnogo o suvoj šljivi iz Srbije, njenom kvalitetu i cenama, jer se malo radi na marketingu i promociji suve šljive koju sada rusko tržište kupuje u Čileu, Argentini i SAD-u.
