Hoće li bakšiš biti zakonom određen?
Poslovno udruženje hotelsko ugostiteljske privrede - HORES, ponovo traži da se zakonski reguliše pitanje napojnice i predlaže da se bakšiš limitira do 10 odsto računa i registruje u kasi.
Tu inicijativu uputili su Ministarstvu finansija i Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija. U HORES-u kažu da bi korist od zakonskog regulisanja napojnice imali svi - gosti, osoblje, preduzetnici i država.
Direktor HORES-a Georgi Genov rekao je za Tanjug da problem poreskog tretmana i oporezivanja napojnice već duže opterećuje poslovanje hotelijera i restoratera u Srbiji.
Naveo je da sadA Poreska inspekcija, ako kod zaposlenih nađe višak novca u odnosu na stanje u blagajni, protiv poslodavaca podnosi prekršajne prijave za prekršaje za koje su zaprećene drakonske kazne koje se kreću do dva miliona dinara za pravna lica i do 500.000 dinara za preduzetnike.
Uz to, izriče im se mera privremene zabrane obavljanja delatnosti u trajanju od najmanje 15 dana.
Trenutno, kažu u HORES-u, ne postoji način da se napojnica plati kreditnom karticom uz račun za ugostiteljske usluge, čime se gosti usmeravaju da novac daju u gotovini, što opet stvara probleme.
Zakonsko regulisanje napojnice bi, navode, hotelijerima i restoraterima omogućilo da u svojim poslovnim knjigama evidentiraju bakšiš u gotovini ili preko platne kartice, da na njihov iznos plate porez i da nakon toga taj novac raspodele među zaposlenima.
U HORES-u navode da ta oblast nije bila regulisana ranije zbog toga što država nije imala tehničke mogućnosti da kontroliše takve isplate, ali da se sa pojavom fiskalnih računa i bezgotovinskog plaćanja pojavila potreba da se to pitanje propisima definiše.
Objašnjavaju da je praksa u Srbiji da se konobarima ostavlja napojnica do 10 odsto od cene naplaćene usluge, dok se manji iznosi, ali ne tako često, daju prilikom nošenja prtljaga ili plaćanja usluga u hotelima.
Navode da je praksa davanja napojnice stara koliko i ugostiteljstvo, da je niko nije nametnuo, nego da je nastala spontano.
