Konoplja, šansa za srpsku poljoprivredu
Iz godine u godinu raste sve veće intresovanje za uzgoj industrijske konoplje. Bio to porodični biznis ili puka radoznalost pojedinca, širok spektar primene ohrabruje mnoge da pokušaju.
Opis slike: Zasad konoplje
Konoplja nije nova, već je biljka koja ima dugu tradiciju uzgoja u našoj zemlji.
U toku 2015. godine, konoplja je bila zasađena na površini od 60 hektara, u 2016. na 250, a 2017. godine na čak 500 hektara. Razlog je dobra zarada od prodaje cveta i zrna. Iako je najviše zasada u Vojvodini, prošle godine pojavili su se i proizvođači iz Centralne Srbije.
Ministarstvo poljoprivrede je još 2013. godine formulisalo Pravilnik o uslovima za gajenje konoplje (Canabis sativa L), gde piše da je dozvoljeno gajenje onih sorti koje sadrže manje od 0,3% supstanci iz grupe tetrahidrokanabinola (THC).
Uzgoj ove biljke starijim generacijama nije nikakva nepoznanica, dok je mladi i dalje poistovećuju sa indijskom konopljom i nemaju znanje o njenom značaju.
Za legalno gajenje industrijske konoplje, potrebna je posebna dozvola Ministarstva poljoprivrede, za koju se podnosi zahtev pre setve i kako je pravilnikom propisano, najkasnije do 30. aprila tekuće godine.
Konoplja se može koristiti za proizvodnju papira, biljka je sa najvećim procentom celuloze. Građevinski materijal dobijen od konoplje karakteriše se elastičnošću i čvrstinom, a pored toga njegova upotreba nema negativan uticaj na životnu sredinu. Vlakna konoplje koriste se za proizvodnju drvenih panel ploča, plastike i konopca. Konoplja se može koristiti i za proizvodnju biogoriva, tekstila. Prema nekim procenama, od konoplje se može dobiti nekoliko desetina hiljada kvaltitetnih proizvoda koje imaju ekološki značaj.
