Koliko milijardi duguje Srbija?!
Spoljni dug Srbije dostigao je 23,6 milijardi evra, što je svrstava u visokozadužene zemlje, pokazuju podaci NBS-a. Od ove sume 15 milijardi evra duguje privatni sektor, a sama država više od osam milijardi! Srbija se sa svojim spoljnim dugom nalazi na samoj granici kritične zaduženosti, pošto naš ukupan dug trenutno iznosi 76 odsto BDP-a, piše "Press"
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić pojasnio je za "Press" da se zemlja u kojoj visina spoljnog duga prelazi 80 odsto BDP-a, smatra opasno zaduženom.
"Spoljni dug Srbije iznosi 76 odsto BDP-a što znači da smo mi na samoj granici. Ako je spoljni dug veći za 2,2 puta od godišnje vrednosti izvoza, ta se zemlja takođe smatra visokozaduženom. I taj kriterijum ispunjavamo. Treći pokazatelj koji se uzima kao validan je da ako godišnja rata za otplatu spoljnog duga pređe 25 procenata od godišnjeg priliva izvoza, govorimo o prezaduženoj zemlji. Srbija ispunjava sve ove uslove", ocenjuje za "Press" Savić.
Veći deo ukupnog duga čine srednjoročni i dugoročni dugovi, a manji deo kratkoročni dugovi, ali...
"Problem je što godišnje rate nisu tako male. One se kreću između dve i 2,5 milijardi dolara, a priliva stranog kapitala nema. Srbija je poslednje dve do tri godine pogoršala svoj rejting, pa su uslovi zaduživanja postali lošiji i kamatne stope znatno više nego što su bile. Mi uspevamo da servisiramo uredno spoljni dug, što znači da otplaćujemo kamatu. Ali to suštinski nije pravo vraćanje duga, kada se mi u međuvremenu ponovo zadužimo", pojašnjava Savić, i dodaje:
Šta je sa zajmom od MMF-a?
Član Akademije ekonomskih nauka Mlađen Kovačević ocenio je za "Press" da u spoljni dug Srbije ne ulazi spoljni dug Kosmeta, kao ni 380 miliona evra od aranžmana sa MMF-om, koji ukupno iznosi 2,4 milijarde. "Naš dug za ovu godinu iznosi 2,2 milijarde dolara, što znači da smo mi maltene dospeli u dužničku krizu. Dospela glavnica, dospele kamate, dospele zatezne kamate. Krajem aprila smo uspeli da smanjimo za svega 100 miliona dolara", kaže Kovačević. |
"Poslednjih godina spoljni dug mnogo više pravi država nego privatni sektor. Mnogo više se zadužuje država nego preduzeća i banke. Napravili smo strategiju da od 2000. godine živimo na spoljnom dugu.
Ta tendencija ne može više da se nastavi. Taj stari model više nije moguć jer je osnovna pretpostavka za njegovo funkcionisanje bila da imamo dobar priliv stranog kapitala".
Zbog toga je, zaključuje Savić za "Press", jedini izlaz izvoz, odnosno razvoj domaće proizvodnje. Za to će nam, predviđa on, biti potrebno više godina.
Po izjavama koje dolaze iz vrha vlast, problem spoljnog duga još uvek se ne tretira kao dramatičan, piše "Press" i podseća da je nedavno predsednik Tadić ocenio da se Srbija, kada je reč o zaduženosti, i dalje nalazi "u sigurnoj zoni".
