Stabilnost stigla iz dijaspore
Srbija je u 2018. postigla na ekonomskom planu, može se reći, pozitivne rezultate prvenstveno kada je u pitanju rast bruto domaćeg proizvoda, zatim u smanjenju nivoa zaduženosti, kao i u smanjenju nezaposlenosti.
Treba pomenuti i blagi suficit u budžetu. Imala je i izvesne rezultate u izgradnji putne infrastrukture, mada je evidentno da ima ozbiljnih propusta. Korisno je i održavanje makroekonomske stabilnosti, prvenstveno kada su u pitanju niska inflacija i stabilan kurs dinara. Neophodno je istaći i značajne direktne strane investicije, dosta visoke za naše balkanske uslove. Bez obzira na to što su privučene velikim subvencijama, čime se stvara svojevrsna diskriminacija u odnosu na druge investitore, one su veoma značajne za ekonomski oporavak Srbije. Ovako u intervjuu za "Vesti" ugledni ekonomista Danilo Šuković oslikava 2018. godinu.
Šta je mogla, a ipak propustila da uradi?
- Srbija je u 2018. godini vrlo malo, ili gotovo ništa uradila, na jačanju i podsticanju rada i razvoja malih i srednjih preduzeća. Na ovom planu mnogo zaostaje čime se drastično umanjuju šanse za njen uspešan budući razvoj. Isto tako propustila je da izvrši restrukturiranje i privatizaciju javnih preduzeća kao i racionalizaciju javne uprave. Skup i neracionalan javni sektor je velika kočnica ekonomskog razvoja.
Kakvi su ekonomski pokazatelji BDP-a, stopa nezaposlenosti?
- Srbija je u 2018. ostvarila rast BDP-a od oko 4,2 odsto i istovremeno je stopa nezaposlenosti smanjena na oko 11 procenata, što su svakako pozitivni pomaci. Treba imati u vidu da su potrebne dugoročne stope rasta od pet odsto i više da bi se po stepenu ekonomskog razvoja, kao i po nivou životnog standarda, naša država približila evropskom proseku. Stope rasta daleko su od potrebnog nivoa da bismo se izvukli iz kandži surovog siromaštva. Primera radi, Kina je poslednjih 40 godina ostvarila prosečnu godišnju stopu rasta od 9,5 odsto, zahvaljujući čemu je postala druga ekonomija sveta i skoro je u potpunosti iskorenila siromaštvo. Mi naravno ne možemo očekivati da pođemo tim, ali se i ne smemo zadovoljavati niskim stopama rasta. Stopa nezaposlenosti je i dalje visoka.
Problem tržišta rada je i veliki odliv radne snage u inostranstvo, posebno mladih i obrazovanih. Spoljnotrgovinska razmena je u 2018. ponovo počela da zapada u ozbiljnu neravnotežu. Zbog sve većeg rasta uvoza u odnosu na izvoz, deficit trgovinskog bilansa već poprima zabrinjavajuće razmere.
Šta je najzaslužnije za stabilnost dinara?
- Devizni prihodi od direktnih stranih investicija, kao i od doznaka naših radnika iz inostranstva, znatno su uticali na veću ponudu deviza što je omogućilo stabilnost dinara. Ali, ukoliko bi se nastavio rast trgovinskog deficita, tada bi i stabilnost dinara bila brzo ugrožena.
Ko su najbolji ekonomski partneri Srbije? EU, zemlje CEFTA ili pak neko treći?
- To je, svakako EU, ne samo zbog najvećeg obima spoljnotrgovinske razmene, i direktnih investicija, kao i zbog transfera tehnologije. Zemlje CEFTA su značajan ekonomski partner, kako zbog toga što Srbija sa njima ima veliku robnu razmenu, tako i zbog toga što postiže i veliki suficit.
Veliki je odliv radne snage iz Srbije, ali i visokokvalifikovanih, kakve će biti posledice?
- Zbog toga ćemo imati trajni deficit kvalitetne radne snage, što će ograničavati naš ekonomski razvoj. To će uticati na još brže starenje ukupne populacije koja je inače već suviše stara, a takođe će pogoršati i već veoma loše trendove kretanja ukupnog broja stanovnika, koje se neprestano smanjuje. Odlivom radne snage doći će do izvesnog povećanja doznaka iz inostranstva, ali u odnosu na negativne efekte to je od zanemarljivog značaja.
Da li je došlo do preraspodele ekonomske moći u svetu?
- Do nekih većih promena nije došlo izuzev što se razlika u ekonomskom potencijalu između SAD i Kine smanjuje i što smo sve bliže danu kada će Kina biti najveća ekonomija sveta.
Šta Srbiju čeka u 2019, a šta Evropu i svet?
- Pred Srbijom su bez sumnje veliki izazovi u 2019. Plašim se da će zbog nagoveštaja unutrašnjih političkih nestabilnosti, kao i nestabilnosti u regionu, kao i zbog sve komplikovanije situacije u vezi sa rešavanjem pitanja Kosova, ekonomija biti u drugom planu. Mi smo zemlja gde još uvek politika ima prioritet u odnosu na ekonomiju, što rezultira i velikim siromaštvom. Zbog izraženog rizika od političke nestabilnosti, ne samo u Srbiji nego i na globalnom planu, izgledi za sprovođenje zaostalih reformi i dinamičan ekonomski rast u 2019. su veoma nepovoljni. Evropa i svet nisu u tako složenoj situaciji kao Srbija, ali je izvesno da će problemi populizma, protekcionizma i time izazvane političke nestabilnosti, imati teške posledice na evropskom i globalnom planu. Zbog toga nije ni iznenađenje što se već najavljuje nova velika ekonomska kriza.
MMF suvišan
Dokle će nam biti potrebne posete MMF-a?
- Posete MMF-a samo ukazuju da oni koji vode ekonomsku politiku ove zemlje nisu u stanju da to rade samostalno. S obzirom na to da nam krediti MMF-a nisu potrebni, to bi bilo logično da nije potrebno da neko drugi odlučuje kako će se, na primer, kretati plate i penzije. Valjda imamo naše eksperte koji mogu da pripreme racionalne ekonomske odluke, nego da se na neki način odričemo svog suvereniteta.
Prodor Indije
- U Evropi i svetu došlo je do krupnih i zabrinjavajućih promena. Pod pritiskom sve većeg populizma, koji je rezultat sve većih ekonomskih nejednakosti pa time i sve većeg socijalnog raslojavanja na sve uži sloj super bogatih i sve veću masu siromašnih, došlo je do ekspanzije populističkih pokreta i partija koji diktiraju protekcionizam, pa i ekonomske ratove, što vodi u novu ekonomsku recesiju, pa i u veliku nestabilnost na globalnom planu. To dobro ilustruju socijalni nemiri u Francuskoj, problem Bregzita i uopšte očuvanja opstanka same Evropske unije. Što se tiče pojave novih ekonomskih tigrova, to je po mom mišljenju Indija, koja je nova velika nadolazeća sila.
