Srbija četvrta u svetu po proizvodnji kupine

Srbija po proizvodnji kupine zauzima četvrto mesto u svetu, odmah iza SAD, Meksika i Kine i godišnje se u našoj zemlji sa pet hiljada hektara zemljišta dobije oko 30.000 tona ovog voća, rečeno je u nedelju u toku privredno-turističke manifestacije "Dani kupine", koja se održava u planinskom selu Stave u Valjevu.

Od Srba su "jači" proizvođači maline samo Amerikanci, Meksikanci i Kinezi

 

Kupina je u 2007. godini dostigla visoku cenu, više od evra po kilogramu i zbog toga što je bila preplaćena u Srbiji u poslednje dve godine kupina nije ni kupovana, a ako je kupovine i bilo, kilogram je plaćan svega 10 dinara po kilogramu, istaknuto je tokom te turističke manifestacije.

Profesor poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Mihailo Nikolić rekao je da ubuduće ne bi trebalo znatnije povećavati proizvodnju kupine u Srbiji, jer se ni njena potrošnja u svetu ne povećava.

"Umesto toga treba se boriti uz primenu savremene tehnologije, za bolji kvalitet kupine i promenu sortimenta. To praktično znači da sadašnju beztrnu kupinu, koja daje krupne plodove i veliki prinos, treba zameniti novim sortama, jer ova ne podnosi transport, a pre zamrzavanja plodovi dobiju crvenu boju, što potrošači nerado prihvataju.

U Srbiji, prema rečima Nikolića, treba uvesti u gajenje švedsku sortu kupine "loh-nes" i američku sortu "čester", koje daju kvalitetne plodove, dobar prinos, slatke su i na tržištu postižu dobre cene. Prema njegovim rečima, ne treba računati na veću cenu od 30 do 50 evro centi po kilogramu. Naravno, kupinu ne treba gajiti na površinama koje su pogodne za gajenje maline, već je treba gajiti na zemljištu pogodnom za gajenje vinograda.