Brojke ipak ulivaju nadu
U prvih šest meseci ostvaren je rast bruto društvenog proizvoda (BDP) od 4,9 odsto i to je više nego što je očekivano. O stranim direktnim investicijama, padu javnog duga, i šta nas očekuje u budućnosti, što se tiče ekonomije, razgovaramo sa Miladinom Kovačevićem, direktorom Republičkog zavoda za statistiku.
Šta je uticalo na rast BDP?
- Najveći pokretači rasta su poljoprivreda, građevinarstvo i industrija. Učešće poljoprivrede u rastu BDP je veoma značajno i iznosi oko šest do sedam odsto. Ako sagledamo rast za celu godinu to je oko 15 odsto. Građevinarstvo je doprinelo rastu od nekih 26 odsto, a industrija oko četiri procenta. Vrednost građevinskih radova za prvih šest meseci ove godine porasla je za 28 odsto.
Da li trgovina beleži rast?
- Što se tiče trgovine, ona ima veliki doprinos u BDP. Osim trgovine tu se računa i turizam i usluge, a zabeleženi rast za prvih šest meseci je oko 3,5 odsto. To uslovljava i rast potrošnje. I promet na malo je porastao i to za 3,4 odsto. Raste i kreditna aktivnost banaka i to više prema stanovništvu nego prema privredi.
Kakva je situacija sa ulaganjima?
- Bruto investicije su porasle 13,5 odsto u prvih šest meseci. Očekujemo da će u ovoj godini vrednost stranih direktnih investicija dostići 2,6 milijardi evra. Reč je o kineskim investicijama, ali naravno i o ulaganjima iz drugih zemalja. Prema ocenama OCED, kad je reč o poslovnom ambijentu za strane investitore, mi prednjačimo u srednjoj i jugoistočnoj Evropi.
Koliko strane investicije učestvuju u ukupnom obimu investicija?
- Strane investicije dostižu otprilike jednu četvrtinu, dok su domaće dominantne u ukupnom iznosu. Tome su doprinele makroekonomska stabilnost i politika konsolidacije. Važno je istaći da je to rezultat politike stimulacije malog i srednjeg biznisa. Tu su određena sredstva iz Fonda za razvoj i istovremeno politika stimulacije stranih direktnih investicija u proizvođačke kapacitete. To Srbiju vodi na put rasta, koji će ove godine preći četiri odsto, što znači da ćemo ubrzo moći da konvergiramo ka razvijenim ekonomijama srednje Evrope, a posle i ka razvijenim ekonomijama Zapada. Ta konvergencija neće biti pitanje jedne ili dve godine, to će potrajati. Taj put je obezbeđen značajnim prednostima za investitore, unapređenjem poslovnog ambijenta, procesom reformi koji traje. To je omogućeno i izvanrednom geostrateškom pozicijom Srbije na jugoistoku Evrope, ali i odličnom političkom agendom u aktuelnim suprotstavljenim politikama velikih sila. Srbija je tu izbegla sve zamke zatvaranja ili pak svrstavanja što ne bi bilo s jedne strane primereno veličini i potencijalu zemlje. S druge strane, to ne bi bilo primereno njenim namerama da dođemo na veliku scenu kada je reč o investicionim i ekonomskim destinacijama u svetu.
Veće penzije i plate
- U ovoj godini će doći do povećanja plata i penzija što će doprineti jačanju ukupnog rasta. Konsolidovani suficit daje mogućnost da se napusti zakon o privremenom smanjenju penzija odnosno da se vrati penzionerima ono što je tim zakonom bilo obustavljeno. I u javnom sektoru je neophodno pojačanje plata, tu je pre svega reč o zdravstvu, bezbednosti, školstvu
Gde se Srbija danas nalazi?
- Mi smo u nekoj prekretnoj fazi, posebno od 2014. godine u performansama same ekonomije. To se može meriti opštim pokazateljima likvidnosti i rentabilnosti i to se vidi u poslednje dve-tri godine. Naime, beleži se dobitak ukupne ekonomije, jača stopa profita koja nadvisuje prosečnu kamatnu stopu. U 2017. godini beleži se čak i finansijski dobitak.
Šta još treba unaprediti?
- Mi smo u fazi daljeg unapređenja biznis ambijenta u smislu fiskalnih olakšica, radi se na unapređenju ekologije, socijalnih funkcija države, reforme penzionog sistema, naravno unapređenja ekonomije znanja, reforme obrazovnog sistema, jačanja obrazovnih institucija... To je vrlo ekspanzivno, vlada kreira akcione planove, a kapitalna sredstva rastu svake godine.
Koji su još važni zadaci u budućnosti?
- Pitanje koje se danas postavlja jeste pitanje tržišta rada i demografska pitanja. Negativan prirodni priraštaj zaustavljen je u 2018. godini. Ostao je na istom nivou na kome je bio prethodne godine. To se desilo zahvaljujući smanjenju broja umrlih i stagnaciji broja rođenih, ali cilj je naravno zaokret ka jačem natalitetu i već se primenjuje čitav niz populacionih mera.
Šta se dešava sa tržištem rada?
- Sada je akcenat na bolje profilisanim radnicima. Ulažu se napori naročito kroz Nacionalnu službu zapošljavanja da se ljudima kroz posebne projekte ponudi prekvalifikacija, da se doškoluju, da stiču nova znanja i veštine. U tom pravcu će delovati i dualni sistem obrazovanja. To je povratak na velika vrata onoga što smo nekad imali, a to je praksa mladih ljudi u kompanijama. To je ono prema čemu govori poslednja studija OECD koja je rađena u sadejstvu sa širokom lepezom instutucija. To je studija koja nosi naslov "Konkurentnost i ekonomske reforme u zemljama jugoistočne Evrope".
Matematičar po vokaciji
Miladin Kovačević je rođen 1952. u Kazancima (Gacko). Osnovnu školu završio u Nikšiću, a gimnaziju u Gornjem Milanovcu. Diplomirao je 1976. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu - odsek za matematiku. Magistarske studije iz oblasti statistike završio je 1978. pri Ekonomskom fakultetu u Zagrebu u organizaciji Saveznog zavoda za statistiku.
Doktorsku disertaciju odbranio je 1984. na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i stekao zvanje doktora statističkih nauka. Redovni je član Međunarodnog statističkog instituta, kao i Naučnog društva ekonomista Srbije.
Raste li broj zaposlenih u Srbiji?
- U odnosu na jun 2016, broj zaposlenih porastao je za 120.000 radnika, odnosno sa poređenjem sa junom iz 2017. za 71.000. Najviše raste broj zaposlenih u industriji i uslugama. Rad u sivoj zoni se smanjuje, mada je uglavnom reč o sezonskoj pojavi i najviše je vezan za poljoprivredu.
Kolika je sada stopa nezaposlenosti?
- Sada iznosi negde 11,9 odsto. U odnosu na 2011. i 2012. godinu to je prepolovljeno, jer je tada procenat nezaposlenih iznosio više od 22, 23 odsto.
Šta je sa javnim dugom?
- Javni dug je pao na 59,70 odsto, što je ispod tvz. mastrihtskog kriterijuma.
