Šta stoji iza ruske zabrane za kajsije i breskve iz Srbije?
Zabrana na uvoz kajsija i breskvi iz Srbije u Rusiju nije ukinuta više od mesec dana nakon što je uvedena, potvrđeno je za Radio Slobodna Evropa (RSE) u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Srbije, što je suprotno očekivanjima ministra poljoprivrede u Vladi Srbije Branislava Nedimovića.
Bezbedna po čoveka, ali ne i po biljke
Podsećamo 15. avgusta 2018. Nedimović je u intervjuu za Radio-televiziju Srbije, nakon poteza nadležnih službi u Rusiji, izjavio:
"Ovo je jedna mera zdravstvene zaštite iz jednog prostog razloga, jer imali smo kišnu godinu. Očekujem da će zabrana trajati sedam do deset dana."
Nedimović je takođe napomenuo da je sporno voće bezbedno za upotrebu, ali da "Rusi zahtevaju robu najvišeg kvaliteta".
Privremenu zabranu uvela je ruska federalna služba za veterinarski i fitosanitarni nadzor Roseljhoznadzor, jer je u 27 pošiljaka bresaka i kajsija koje su od 13. jula do 9. avgusta ove godine stigle iz Srbije u Rusiju identifikovana gljivica Monilinia fructicola, koja izaziva truljenje voća.
U saopštenju Roseljhoznadzora ističu da je reč o opasnom karantinskom oboljenju, kao i da se spore gljivice u uslovima umerene temperature i velike vlažnosti veoma brzo šire "tako da jedan zaraženi plod može dalje zaraziti svo drveće u okolini".
Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS) breskve i nektarine, na koje se zabrana odnosi, u prvoj polovini 2018. godine bile su po vrednosti izvoza 6. na listi svih prehrambenih proizvoda koje Srbija izvozi u Rusiju. Javnost u Srbiji ostala uskraćena za informacije o tome koliko je opasna Monilinia fructicola i šta stoji iza ove zabrane uvoza.
Gljivica Monilinia fructicola dobro je poznata u krugu stručnjaka za bolesti bilja. Dr Nataša Dudak, vanredni profesor na Poljoprivrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu, specijalizovana za oblast fitopatologije, objašnjava da je reč o gljivici koja izaziva veliku ekonomsku štetu, jer izaziva truljenje plodova.
- Gljive iz roda Monilinia predstavljaju fitopatogene gljive, što znači da su to gljive koje su prouzrokovači oboljenja različitih biljaka. One se u principu svrstavaju u grupu ekonomski štetnih prouzrokovača propadanja plodova koštičavog i jabučastog voća svuda u svetu - kaže dr Dudak.
Bezbedna po čoveka, ali ne i po biljke, tako bi se moglo sumirati dejstvo ove gljivice.
Šta najviše zabrinjava Ruse?
Ono što je u ovom slučaju zabrinjavajuće za rusku stranu, kako navodi Roseljhoznadzor, jeste to što su pošiljke voća iz Srbije u kojima je nađena gljivica Monilinia fructicola imale urednu dokumentaciju nadležne službe u Srbiji - fitosanitarne sertifikate u kojima se potvrđuje bezbednost proizvoda.
Da bi se izvoz nastavio, stručnjaci veruju da će ruska strana tražiti "mnogo veća i ubedljivija obrazloženja domaće fitosanitarne inspekcije da će proizvodi koji ubuduće budu išli ka Ruskoj Federaciji biti ispravni".
Privremena zabrana koju je uvela Rusija na uvoz koštunjavog voća iz Srbije samo je jedna u nizu incidenata koji su uključivali privremene zabrane Rusije i povraćaj svežeg voća, povrća i mesa proizvedenog u Srbiji.
Povraćaj svežeg voća i povrća iz Rusije, bez obzira na razlog, može da ugrozi izvoznu šansu Srbije na ovo tržište, jer se ovakvi incidenti mogu tolerisati, ali ne na duže staze, kažu stručnjaci.
I dok je ruska privremena zabrana na koštunjavo voće iz Srbije i dalje na snazi, Privredna komora Srbije (PKS) saopštila je 26. septembra 2018. da su na nedavno završenom Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi kompanije iz Srbije "dogovorile nove izvozne poslove vredne više od 10 miliona evra".
"Potpisana su i tri ugovora, a ovih dana biće realizovane prve isporuke robe iz Srbije na rusko tržište", navodi se u saopštenju PKS.
Na Međunarodnom sajmu prehrane u Moskvi održanom od 17. do 20. septembra 2018. svoju ponudu predstavilo je 13 kompanija iz Srbije, a PKS je istakla da su veliki ruski trgovinski lanci zainteresovani upravo za sveže i smrznuto voće i povrće i mesne prerađevine proizvedene iz Srbije.
