Bregzit bi mogao da izazove novu ekonomsku krizu u Evropi
Mark Karni, guverner centralne britanske banke, izvestio je članove vlade da bi haotični izlazak Ujedinjenog Kraljevstva iz članstva u EU doveo do kraha cena stanova, a posledično i do teškog finansijskog šoka za celu ekonomiju.
Hipoteke
Prema njegovim procenama, u najgorem bi scenariju cene nekretnina pale i za 35 odsto u razdoblju od tri godine, izvestio je ministre prvi Kanađanin na čelu Bank of England.
Na početku finansijske krize 2008. godine cena nekretnina pala je 19 odsto. Sve bi to pratili porast cena hipoteka, pad vrednosti funte i rast inflacije pa bi se brojni vlasnici kuća i stanova našli u minusu. I to nije sve. Ubrzo bi došlo do porasta nezaposlenosti koja bi mogla probiti i psihološku granicu od deset odsto. Na kraju bi to dovelo do recesije.
- Ovi podaci pokazuju da oni koji tvrde kako je prihvatljivo pobeći iz EU uz pravila Svetske trgovinske organizacije (WTO), žive u svetu fantazije u kojem činjenicama nije dopušteno da izazovu ideologiju - ocenila je lobistička skupina CBI.
Karni od prvoga dana nakon referenduma tvrdi da će Bregzit imati negativan uticaj na britansku ekonomiju i prihode građana, a ako bude sproveden bez sporazuma s EU, tada će posledice biti još teže.
- Naš je posao ne očekivati najbolji scenario, nego se pripremati za najgori - rekao je Karni.
Problem granice
Dodao je da bi sporazum o izlasku kakav predlaže britanska premijerka Tereza Mej u potpunosti poništio negativan scenario. Glavni je problem i dalje pitanje granice između Severne Irske i Republike Irske. Naime, nepostojanje te granice jedan je od ključnih postulata Sporazuma na Veliki petak kojim su 1998. godine prestala borba između katolika i protestanata u Severnoj Irskoj.
Povratak te granice, čule su se otvorene pretnje, mogao bi značiti raskid sporazuma i, jasno, nastavak sukoba. Prema diplomatskim izvorima iz Salcburga, gde je Mej u sredu uveče razgovarala s ostalih 27 čelnika zemalja članica EU na neformalnom samitu u austrijskom Salzburgu, onde se zapravo nije ni planirao napraviti bilo kakav napredak po pitanju Bregzita.
Premijerka Mej, naime, mora nakon povratka u London pokazati da nije ponudila nikakve ustupke i zato je poručila da nema produbljivanja pregovora nakon 29. marta i da neće biti još jednog referenduma o Bregzitu. Tako je oduzela oružje protivnicima, ljutim bregzitovcima iz svoje Konzervativne stranke. Jer, nju čeka kongres konzervativaca, i to za koji dan, od 30. septembra do 3. oktobra.
Predlog
Kad tamo učvrsti poziciju čelnice, krenuće stvarni pregovori, s kulminacijom 18. oktobra na redovnom samitu Evropskog veća. Brisel očekuje da će dotad Tereza Mej izaći s novim predlogom o irskoj granici jer EU ne namerava odstupiti od stanovišta da tvrde granice ne sme biti.
Rejting-agencija Moody’s i MMF upozoravaju na moguće posledice Bregzita:
Trgovina
Zbog viših troškova trgovine i potencijalnih poremećaja u logistici i lancima nabavke šteta će biti nanesena ekonomskoj, fiskalnoj i institucionalnoj snazi Velike Britanije, a najviše automobilskoj, avionskoj i hemijskoj industriji i sektoru avioprevoza, ističe rejting agencija Mudiz.
Preuzimanja
Britanske kompanije u drugom su kvartalu za preuzimanje stranih kompanija izdvojile najmanje iznose u proteklih gotovo pet godina jer su im apetit za velike investicije prigušile bojazni vezane uz Bregzit bez dogovora.
U razdoblju od aprila do juna firme sa sedištem u Velikoj Britaniji utrošile su 1,92 milijarde funti na akvizicije stranih kompanija, najmanje od trećeg kvartala 2013. i višestruko manje nego u trećem prošlogodišnjem kvartalu kada su u tu svrhu potrošile čak 51,77 milijardi funti, najviše u 17 godina.
Prepreke
Britanske firme koje trguju s EU - a ona je najveći trgovinski partner Ostrva - suočiće se sa zamršenom birokratijom i mogućim kašnjenjima na granici u slučaju Bregzita bez dogovora jer će biti potrebni novi dokumenti koji se odnose na carine i sigurnosne deklaracije.
Plaćanja
Jedna od posledica bilo bi i skuplje plaćanje kreditnim karticama za narudžbine proizvoda iz EU, a preduzetnicima na kontinentu mogao bi biti prekinut pristup investicionim bankama u Londonu, što za njih znači manje posla.
Više od milion Britanaca koji žive u inostranstvu možda neće moći imati pristup svojim bankovnim računima preko kojih primaju plate i penzije.
Zalihe
Britanska vlada sarađuje s industrijom kako bi stvorila zalihe lekova za šest nedelja više od redovnih zaliha. To je jedno od najranjivijih područja trgovine zbog nesigurnosti kako će funkcionisati nadzor lekova ako Velika Britanija naglo napusti evropski regulatorni sistem za lekove. Mondelez International, vlasnik proizvođača slatkiša Cadberi, stvara zalihe sastojaka, čokolade i keksa.
Ekonomija
MMF predviđa da će britanska ekonomija tokom 2018. i 2019. rasti 1,5 odsto, kaskajući iza Nemačke i Francuske, ako dođe do sporazuma oko Bregzita. Britanska ekonomija - peta po veličini u svetu - usporila je nakon referendumske odluke 2016. o napuštanju EU.
Eurostar
Vozovima Eurostara koji saobraćaju na liniji između Londona i Pariza mogao bi biti zabranjen ulazak u Francusku.
Građani
Britanski vozači moraće da izvade međunarodnu vozačku dozvolu kako bi mogli automobilom ući u neke od zemalja članica, na primer u Irsku.
Moraće proveriti vredi li im pasoš još najmanje šest meseci da bi putovali u EU. Vrlo verojatno za britanske građane više neće vrediti odredbe EU o smanjenju rominga.
Preseljenje
Japanski Panasonic planira u oktobru da preseli evropsko sedište iz Londona u Amsterdam. Kompanija želi da izbegne probleme s oporezivanjem koje bi mogao doneti Bregzit. Klirinški biznis u evru se većinom preselio u Frankfurt, a neevropske banke su se preselile u Pariz, Amsterdam i Frankfurt koji je zasad najveći dobitnik Bregzita.
