Nova pravila: Ne može bilo ko da kupi stan
Sva preduzeća u Srbiji koja se bave prometom nepokretnosti moraće od 15. septembra da primenjuju posebne smernice za procenu rizika.
Na ovaj dokument svoj paraf je stavio ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić 4. septembra, objavilo je resorno ministarstvo.
Dokument objavljen na sajtu ministarstva, sadrži uputstvo za one koji trguju, odnosno izdaju ili prodaju kuće, stanove, zemljište...
Kako stoji u dokumentu, on je namenjen pre svega posrednicima koji će morati pre zaključivanja ugovora o prodaji ili izdavanju nepokretnosti da urade analizu i procenu stranke, odnosno, budućeg kupca/prodavca stana, kuće, objekata, zemljišta...
Smernice su, navodi se, napisane na osnovu nove Nacionalne procene rizika od pranja novca koja je izrađena po metodologiji Svetske banke.
Pročitajte još:
Agenti za nepokretnosti moraju da urade procenu rizika zainteresovanog klijenta bio on fizičko ili pravno lice, a na osnovu informacija državnih organa i saznanja i informacija do kojih dođu.
Na primer, budući kupac stana biće "skeniran" i proveriće se njegova "biografija", da li je osuđivan, ukoliko je preduzeće, kakva je njegova poslovna sposobnost, iz koje zemlje dolazi i drugo.
Proveravaće se i oni koji kupuju nekretninu preko advokata i zastupnika, a koji to žele da urade iako nikada nisu videli nekretninu za koju su zainteresovani.
Takođe, funkcioneri, kao politički izložene ličnosti, kako se navodi "predstavljaju visoko rizičnu stranku" pa će i oni biti predmet "istrage" posrednika u prometu nepokretnostima.
I zato, agencija za promet mora da uradi analizu u svim slučajevima kada takva ličnost istupa kao stranka, odnosno ako je kupac ili prodavac, a pre sklapanja poslovnog odnosa ili izvršenja transakcije.
Nacionalnom procenom rizika iz 2012. godine, sektor nekretnina u Srbiji je ocenjen kao srednje visoko rizičan i tada su posrednici i investitori bili zajedno procenjeni.
Međutim, novom procenom iz ove godine, razdvojeni su oni koji se bave posredovanjem od investitora koji se bave izgradnjom i prodajom novoizgrađenih objekata.
Upravo je sektor nepokretnosti najizloženiji riziku od pranja novca i finansiranja terorizma, međutim, navodi se u dokumentu, ovaj sektor nije samo ranjiv, već predstavlja i pretnju sistemu.
A to je, navode, zato što je promet nekretninama prepoznat u velikom broju sudskih predmeta pranja novca te se novac stečen nelegalnim aktivnostima najčešće ulaže u nekretnine.
Smernice ne propisuju tačan redosled koraka za agencije već pomažu, kaže se, da se bolje razumeju rizici kojima su izložena preduzeća koja se bave prometom.
Pranje novca je globalni problem na koji nije imuna ni jedan država, navodi se, pa ni Srbija.
Kako se upozorava u dokumentu, pranje novca ne samo da je posledica prethodno izvršenog krivičnog dela, već je i polazna stepenica za buduće kriminalne aktivnosti.
Zbog toga se, dodaju, to negativno odražva na ekonomski i politički sistem države, a u zavisnosti od razmera može ugroziti demokratski razvoj, ekonomsku i finansijsku stabilnost i proces tranzicije u Srbiji.
