Komšije uvode evro: Da li će evrozona to odobriti?
Bugarska vlada je odobrila akcioni plan za pridruživanje zemlje Evropskom mehanizmu deviznih kurseva (EMR-2) i za pristupanje bankarskoj uniji do juna 2019.
Bugarska je u julu aplicirala za ulazak u ERM-2, tzv. "čekaonicu" i obavezni dvogodišnji prelazni period za uvođenje evra, nakon što su ministri finansija evrozone i Evropska centralna banka (ECB) dali Sofiji "zeleno svetlo".
Bugarska, čija je valuta lev vezana za evro putem valutnog odbora (currency board - aranžman s fiksnim deviznim kursom prema valuti koja se smatra rezervnom), prva je zemlja koja nije članica evrozone, a koja traži da pristupi bankarskoj uniji, što će omogućiti ECB-u da nadzire vodeće bugarske zajmodavce, izveštava Rojters.
Kako bi poboljšala svoje šanse, Sofija prvo mora unapredi svoj makrofinansijski okvir, da ojača nadzor nebankarskog finansijskog sektora, kao što su penzioni fondovi i osiguravajuća društva, i da uloži veće napore u borbu protiv pranja novca.
Takođe treba da poboljša zakonski okvir koji se odnosi na stečajni postupak nakon što razmotri zakonsku regulativu i pripremi odgovarajuće izmene.
"Sprovođenje navedenih mera će obezbedirti usklađivanje sa prethodno preuzetim obavezama u oblastima politke koje su od velikog značaja za nesmetanu tranziciju u ERM-2 i bankarsku uniju do jula 2019., a što će rezultirati uvođenjem evra", navodi se u saopštenju bugarske vlade desnog centra.
Očekuje se da ECB sprovede proveru kvaliteta aktive i stres testove u bugarskim bankama pre nego što odobri početak procesa pristupanja koji bi mogao da potraje godinu dana, ali i duže, u zavisnosti od napretka te crnomorske zemlje. S niskom inflacijom, budžetskim suficitom i malim javnim dugom, Bugarska već ispunjava nominalne kriterijume za uvođenje jedinstvene evropske valute.
Međutim, njen bruto domaći proizvod po stanovniku iznosi tek polovinu od proseka EU, a sveprisutna korupcija i problemi u nekim od njenih banaka bacaju senku na bugarsku kandidaturu za evro.
Četvrta po veličini bugarska banka je bankrotirala 2014. godine, a baš ove nedelje likvidacija jedne osiguravajuće kompanije, čija je centrala na Kipru, ostavila je oko 200.000 Bugara bez automobilskog osiguranja, što je dovelo do ostavke šefa tela za nadzor nad osiguravajućim društvima, prenosi Rojters.
