Nemačka u panici od Kineza: Drugi put klin u točkove
Kina je bila fabrička traka ovog sveta, a sada hoće da bude njegov vlasnik, piše nemačka štampa nakon pokušaja Kineza da uđu na nemačko tržište struje.
Vlada u Berlinu je sprečila taj pokušaj mešanjem u tržište.
Zvanični Berlin ponovo je sprečio ulazak kineske kompanije na nemačko tržište električne energije. Državni koncern State Grid Corporation of China (SGCC) je ponudio milijardu evra za 20 odsto kompanije 50Hertz koja distribuira struju na istoku Nemačke, u Berlinu i regionu Hamburga, snabdevajući 18 miliona ljudi.
Navodno je australijski infrastrukturni fond IFM, kojem taj udeo pripada, već potpisao ugovor sa Kinezima. Ali onda je na scenu stupio većinski vlasnik, belgijska kompanije Elia, koja je iskoristila svoje pravo da kupi tih 20 odsto koje su odmah zatim prodate – nemačkoj državnoj banci KfW (Kreditna ustanova za obnovu).
Pročitajte još:
* Utiče li na Srbiju trgovinski rat Kine i Amerike?
To je već drugi put da je po sličnom sistemu, u saradnji sa belgijskim koncernom, sprečen ulazak kineske SGCC na nemačko tržište struje. Savezna vlada u Berlinu je saopštila da iz "bezbednosno-političkih razloga postoji veliki interes za zaštitu kritične energetske infrastrukture". Ranije je ministar privrede Peter Altmajer rekao da investitori iz zemalja van EU ne treba da učestvuju u nemačkoj električnoj mreži te da će KfW sada tražiti drugog kupca.
To je nastavak sage tokom koje kineske državne ili poludržavne firme pokušavaju da kupe razne strateški važne firme iz Nemačke. I pitanje je uvek isto: dokle Nemačka, tako ponosna na svoju "socijalnu tržišnu privredu", može da ide u intervencijama u slobodno tržište? I zašto je posebno važno sprečiti baš kineske investicije?
Konzervativni Velt piše da Vlada nije imala izbora nego da parama poreskih obveznika kupi udeo u 50Hertz kako bi sprečila da to uradi kineski megakoncern. "SGCC bi sticanjem 20 odsto udela mogla da uđe u nadzorni odbor firme i tamo dođe do veoma osetljivih informacija. Da li želimo da kineska država zna kako se nemačka strujna mreža čuva od havarija i napada i gde su bezbednosne rupe? Sigurno da to ne želimo", piše Velt.
Potez nemačke vlade pozdravljaju i u listu Noje osnabriker cajtung jer "Kina svim sredstvima teži međunarodnoj dominaciji na polju tehnologije i masivnom širenju svoje sfere uticaja na račun drugih. Investitorima upravlja vlast u Pekingu. Nema tu ekonomske nezavisnosti. Distribucija električne energije spada u krucijalnu infrastrukturu zemlje. Vrhunski je interes države i njenih građana da se ona sačuva od rasprodaje i sumnjivih uticaja."
List Flensburger tageblat drugačije to analizira. "Mnogo govori to što nemačka država sama uskače da brani pukotinu u zidinama. Ne može biti posao nemačke Savezne vlade da sopstvenim ponudama prestigne svaki budući pokušaj kupovine iz Kine. Jer to je onda početak državnog kapitalizma."
Kritičan je i Štutgarter nahrihten, koji ukazuje da se ovo dešava u vreme kada američki predsednik Donald Tramp forsira novi talas protekcionizma.
"Ovde se pominju 'bezbednosno-politički interesi', a baš je time Tramp obrazložio kaznene carine koje je nedavno uveo. Naravno da je snabdevanje energijom posebno osetljiva tema. Ali 50Hertz je već 80 odsto pripadao belgijskoj kompaniji, a 20 odsto australijskom investicionom fondu. Zemlja koja je, poput Nemačke, tako zavisna od izvoza ne bi smela da upadne u mere protekcionizma."
List Folksštime (Magdeburg) zaključuje: "Nemačka Vlada bi pri ruci trebalo uvek da drži klip koji je podmetnula Kinezima u točkove pri pokušaju kupovine udela u 50Hertz. Taj klip će još biti potreban. Kina tiho pokušava da od fabričke trake ovog sveta postane njegov vlasnik."
