Kina u inkubatorima gaji jednoroge
A te jednoroge u prvim godinama života hrane anđeli. I ne, ovo nije početak scenarija za neki naučno fantastični ili epsko-bajkoviti film, ovo je ekonomska priča. Priča o tome šta sve može od države da očekuje mali preduzetnik u Kini ako mu je delatnost u oblasti visoke tehnologije. Jednorog je u stvari firma toliko fantastična da je ime dobila po mitskom čarobnom stvorenju. Ali, krenimo redom.
Na 40. godišnjicu otvaranja prema svetu Kina prebrojava svoje uspehe. Jedan od njih je svakako spektakularan napredak nauke i tehnologije.
Od zemlje koja je nekad proizvodila samo sirovine i poluproizvode, a potom dečje igračke i čačkalice, Kina se danas pretvorila u vodeću svetsku silu u svetu nauke i tehnologije o čemu svedoči i činjenica da od deset značajnih tehnoloških patenata na svetu iz Kine svake godine dolazi bar pet.
Na 19. kongresu Komunističke partije Kine predsednik Si Đinping je zatražio ne samo da se još ubrza naučni napredak već i da se stečena znanja efikasno primene u industriji i proizvodnji.
Vodeću ulogu u tome i danas imaju velike kompanije u kojima je najveći ili čak jedini akcionar država i koje zapošljavaju stotine hiljada mladih stručnjaka i proizvode sve, od elektronike svih vrsta, opreme za mikro i nano tenološku prizvodnju, genetski inženjering, telekomunikcije i medicinu do satelita i vojne opreme najnovije generacije.
Jedini problem sa ovim sistemom naučno-tehnološkog razvoja je bio to što su mladi stručnjaci previše koštali velike sisteme a mnogo njih je i napuštalo zemlju.
Ono što vezuje čoveka sa znanjem i idejom za Kinu je sopstvena kompanija u Kini. I vlada je počela da stimuliše njihovo osnivanje i rad.
Svi veliki kineski gradovi imaju industrijske parkove sa raznim olakšicama za njihove žitelje ali najveće prednosti imaju oni u naučno-tehnološkim parkovima i inkubatorima, firmama koje obezbeđuju uslove za rad malim preduzećima.
Prestonica Peking od 2014. godine ima status tehnološko-naučnog centra pa su u njemu smešteni i najveći istraživački centri i tehno-parkovi. Zbog toga je prošle godine od deset najvećih tehnoloških dostignuća Kine, devet rođeno u Pekingu.
Zonguančun zauzima površinu od skoro 50 kvadratnih kilometara, jer je pokazatelj kako se u Kini ideje i planovi pretaču u akciju (predsednik Si Đinping je lanisrao projekat "Tri grada, jedna zona" za izgradnju tehno-parkova) i zato što je najstariji.
Počeo je kao elektronska ulica spontano okupljenih malih preduzeća 1988. a onda je vlada naložila otvaranje tehnološke demo-zone koja je bila embrion današnjeg parka. U njemu se vidi šta je postignute za četiri decenije otvaranje prema svetu.
Proizvode hiljade stručnjaka koje treba zadržati u zemlji i zato u njemu ima najviše onih anđela koji uzgajaju jednoroge.
Šta su jednorozi?
Dakle, "jednorog" je u kineskoj poslovnoj terminologiji startap (novoosnovano) preduzeće koje nije starije od pet godina a na tržištu vredi više od 100 miliona juana (15 miliona dolara).
Bave se novim tehnologijama i uslugama u oblasti interneta, Internet kupovine, transakcija, softvera, rešenja za poslovanje firmi na internetu, robotikom, aeronautikom, biotehnologijama, genetikom, inovativnim rešenjima za auto indstriju pa i manje naučno-fantastičnim tehnologijama poput podnog grejanja i kućnih aparata.
Sledeći fascinantan podatak je da Kinom šetaju čitava krda jednoroga. Samo u Zonguančun parku osnovano je 30.000 preduzeća: kao i kod svih startapova samo mali broj uspe ali taj mali broj u Kini uvek ima četiri cifre.
U 2017. godini 25 preduzeća iz parka je uspelo da se registruje na velikim svetskim berzama poput Singapura, Hongkonga, Tokija, Londona ili njujorškog Vol Strita. "Lenovo" i "Baidu" su počeli odatle.
Država podstiče te firme na više načina, najmanje direktnim finansijskim sredstvima. Jedan je izgradnja parkova. Svi objekti u njima, infrastruktura pa čak i oprema za razne delatnosti dobijaju se besplatno i vrhunski su.
