Srbija, Bugarska i Mađarska spremne za Turski tok
Bezbednost u regionu i sigurno snabdevanje svim ključnim energentima je zajednički cilj Srbije, Mađarske i Bugarske, izjavio je ministar energetike Aleksandar Antić.
Aleksandar Antić je to rekao, nakon niza bilateralnih i zajedničkih sastanaka sa ministrom spoljnih poslova Mađarske Peterom Sijartom i ministarkom energetike Bugarske Tamenuškom Petkovom na kojima je razgovarano o zajedničkim aktivnostima za izgradnju dodatnih kapaciteta za transport gasa i mogućnostima priključenja na Turski tok.
- Dogovorili smo se da u narednom periodu imamo daleko snažniju koordinaciju u smislu razvijanja novih energetskih projekata, koji će dovesti do toga da region bude energetski stabilniji i bezbedniji i da naši energetski nacionalni suvereniteti budu definisani u kontekstu međusobne saradnje - rekao je Antić.
On je rekao da snažna koordinacija u narednom periodu treba da bude dodatni vetar u leđa za realizaciju novih projekata.
Na sastanku je, kaže, bilo reči i o zajedničkom projektu Srbije i Bugarske gasnoj interkonekciji Niš - Sofija, dok je sa mađarskom stranom razgovrano o "čitavoj lepezi saradnje u oblasti naftno gasne privrede".
Sve tri države sagledavaju i sve ostale ključne gasne projekte i kakav je uticaj tih projekata na naše tri zemlje i da li postoji potreba da gradimo neku dodatnu gasno transportnu infrastrkturu u Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj".
Antić očekuje da će sledeći nefofrmalni susret sa Sijartom i Petkovom imati već u julu mesecu tokom samita Kine i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope u Sofiji.
Sijarto: Enegetska bezbednost od suštinskog značaja
Ministar spoljnih poslova i trgovine Mađarske Sijarto je rekao da je enegetska bezbednost od suštinskog značaja u ovom delu Evrope i da zato treba diversifikovati rute i izvore snabedevanja.
On je govoreći o prirodnom gasu ukazao na značaj da se snabedevanje diversifikuje, kako je rekao, rutom sa juga.
- Mislimo da postoji intencija Gasproma da isporučuje gas u region centralne Evrope kroz drugu cev Turskog toka i nadamo se da će naši bugarski prijatelji impelmentirati sve neophodne investicije kako bi mogli da isporučuju gas Srbiji, koji bi onda išao ka Mađarskoj i drugim evropskim zemljama - rekao je Sijarto.
On je istakao da bi ta nova ruta za snabdevanje gasom predstavljala veliki doprinos za energetsku bezbednost regiona i izrazio nadu da će imati za to podršku od EU.
- Zato što je to u evropskom interesu da se unapredi enegetska sigurnost u ovom reigonu -dodao je Sijarto.
On je istakao da je značaj još veći s obzirom da su u tu saradnju uključene dve članice EU i Srbija koja je kandidat za članstvo.
- Verujemo da će saradnja sa nama u oblasti energetike ubrzati evropske integracije Srbije i nadamo se da nećemo čekati do 2025. da Srbija postane članica EU, kako je to predviđeno dokumentom Evropske komisije - naveo je Sijarto.
Pročitajte još:
* Je l' ovo znači i rusko ne Srbiji?
* Vučić: Ne možemo da zabijemo "nož u leđa" Bugarskoj
* "Ukoliko Srbija pristupi EU pre BiH biće novih sukoba na Balkanu"
Petkova: Dobar i koristan dijalog
Tamenuška Petkova je rekla da su se tri zemlje ujedinile oko mogućnosti saradnje u oblasti transporta gasa i da će razgovori o saradnji biti nastavljeni, kao bi se postigli što bolji rezultati za potrošače sve tri zemlje.
Ona je kazala da su danas imali veoma dobar i koristan dijalog na temu energetske stabilnosti u regionu i razvoja projekata za prirodni gas.
Podsetila je da Srbija i Bugarska realizuju projekat gasne interkonekcije i da je informisala Antića šta su preduzeli sa njihove strane i obrnuto, u smislu izvršenja zajedničke deklaracije potpisane na nedavno održanom evropskom samitu u Sofiji.
- Smatram da je prisutan veliki potencijal za razvoj saradnje u oblasti prorodnog gasa između Srbije, Bugarske i Mađarske - dodala je Petkova.
Projekat Turski tok predviđa izgradnju gasovoda koji se sastoji od dve linije kapaciteta po 15,75 milijardi kubnih metara, a ukupna vrednost projekta procenjena je na 11,4 milijarde evra.
Prvi, podvodni, krak namenjen isporuci gasa turskim potrošačima završen je krajem aprila ove godine, dok je druga linija predviđena za snabdevanje gasom zemalja južne i Jugoistočne Evrope.
