Od ruševina do svetske sile - kako su uspeli?
Nemačka je danas ekonomska velesila, motor Evrope, kako je neki nazivaju. Međutim, krajem Drugog svetskog rata ta zemlja bila je u ruševinama. Dobar deo infrastrukture bio je uništen u bombardovanju.
Neki veliki gradovi teško su stradali. Drezden je bio uništen. Stanovništvo Kelna palo je sa 750.000 stanovnika na 32.000. Stambeni fond smanjen je oko 20 odsto. U odnosu na preratno razdoblje proizvodnja hrane je prepolovljena, dok je industrija smanjena za trećinu.
Hitler je tokom rata uveo ograničenja potrošnje hrane za civilno stanovništvo koje je nastavljeno i posle rata. Kontrola cena dovela je do velikih nestašica i razvoja crnog tržišta. Nemačka valuta bila je potpuno obezvređena pa su se ljudi prebacili na robnu razmenu.
Zemlja je bila podeljena na četiri okupacijske zone - američku, britansku, francusku i sovjetsku. Posle toga dolazi do podele na dva dela. Američka, britanska i francuska zona postaju Zapadna Nemačka koja je transformisana u demokratiju, Istočni deo postaje socijalistička država, pod uticaajem SSSR-a.
Zapadna Nemačka sledećih decenija doživela je veliki preobražaj. U razdoblju od početka pedesetih do sedamdesetih godina njihova ekonomija imala je prosečne stope rasta oko 7 odsto godišnje, otprilike kao sada Kina, i postali su jedna od najsnažnijih privreda.
Iako se taj uspeh u široj javnosti često pripisuje Maršalovom planu, odnosno američkoj finansijskoj pomoći za obnovu Evrope, čini se da nije to, ili samo to, bio presudan faktor za uspeh Nemačke, s obzirom na to da je američka pomoć iznosila samo 5 odsto nacionalnog dohotka te zemlje. Takođe, pomoć su dobile i ostale evropske zemlje pa svejedno nisu mogle da prate Nemačku.
Nemačka se našla na prekretnici. Nakon dugog razdoblja kontrole cena i državne kontrolisane ekonomije, Nemačka je morala da odluči u kom smeru želi da ide - i odlučili su se za Soziale Marktwirtschaft, odnosno socijalnu tržišnu privredu.
Prvo je 1948. godine uvedena nova valuta koja je zamenila onu iz nacističkog razdoblja. Usledilo je ukidanje kontrola cena koje su trajale još od Hitlerovog doba. Ukidanje je naišlo na kritike sa svih strana, uključujući i savezničku upravu jer su smatrali da će taj potez pogoršati situaciju s obzirom na nestašice i da će cene otići u nebo - no dogodilo se suprotno. Ubrzo su police u trgovinama ponovno bile popunjene, valuta je imala vrednost, ljudi su dobili motivaciju za rad i situacija se drastično popravila, prenosi Index.
