Ovaj zemljotres Evropa neće preživeti - udar u temelje
Skoro deceniju posle dužničke krize u Grčkoj, nova runda previranja u Italiji oživljava strahove za sudbinu evropskog finansijskog sistema i zajedničke valute. Međutim, ovaj put ulog je mnogo veći.
Italijanska privreda - znatno veća od Grčke, još se bori od velikih recesionih godina, sa opterećenjem duga koji odgovara onom nivou zaduživanja koje je dovelo Grčku u duboku recesiju.
Pročitajte još:
* Evropa strahuje: Šta se "kuva" u Italiji?
* Udar sa Apenina: Šta Evropu više plaši - lira ili savez sa Putinom?
"Italijanska privreda je 10 puta veća od grčke, čija je dužnička kriza potresla temelje evrozone. Ukoliko bi Italija bila primorana da napusti zajednički monetarni režim, zajednička valuta verovatno ne bi preživila u sadašnjem obliku", napisao je Desmond Lachman, iz E&E.
Do izbijanja ove političko-ustavne krize u Italiji došlo je pošto vodeće stranke u zemlji nisu uspele da oforme vladu posle martovskih izbora, budući da je lider Pokreta 5-zvezda Đuzepe Konte vratio mandat za sastav kabineta jer je italijanski predsednik Serđo Matarela odbio njegov predlog da ministar ekonomije bude evroskeptik Paolo Savona. Matarela je poverio mandat za sastav prelazne vlade do novih izbora Karlu Kotareliju, bivšem funkcioneru u Međunarodnom monetarnom fondu, koji je zaduženje, kako je saopšteno, "prihvatio sa rezervom".
Italijanska centralna banka upozorila je da je nacija samo "nekoliko kratkih koraka" od gubitka poverenja investitora, pošto su finansijska tržišta pretrpela najveću prodaju koja je zabeležena poslednjih godina, zbog straha da bi novi izbori mogli postati glas za članstvo Italije ili ne evru.
Reakcije su snažnije jer se još nisu definisali ni uslovi izlaska Britanije iz EU. Sličan potez Italije, strahuje se, bio bi poslednji udarac uniji.
Analitičari se plaše narednih političkih poteza.
Čak iako populističke partije ne prestanu sa jasnim pozivom za izlazak iz evrozone, njihova snaga povećaće politički jaz sa zvaničnicima EU u Briselu.
U senci grčke dužničke krize, najnovija kriza ponovo je otvorila politički razdor između Nemačke i "perifernih" ekonomija Grčke, Italije i Španije. Ta politička podela će još više komplikovati tekuće napore za rešavanje teškog tereta duga Italije.
Zvaničnici EU obećali su da će poštovati pravo italijanskih glasača da biraju svoju vlast, nakon što je evropski nemački komesar izjavio da Italijani ne bi trebalo da glasaju za populiste.
- Moja briga, moje očekivanje, je da će naredne nedelje tržišta, državne obveznice, italijanska privreda... mogla da bude toliko pogođena da bi oni mogli poslati signal biračima da ne biraju populiste sa leve ili desne strane - kaže Ginter Otinger, nemački komesar koji nadgleda budžetsku komisiju EU.
Komentari su podstakli anti-briselsku i antigermansku reakciju u Italiji, što bi moglo generisati još snažniju podršku populistima na predstojećim izborima.
U SAD, predsednik Donald Tramp još ćuti. Ali neki posmatrači kažu da je nedavni potez njegove administracije da nametne oštre tarife za evropski aluminijum i čelik samo znak da će se stvari pogoršati.
"Poslednja stvar koja Italiji treba je povećanje tenzija kada je reč o trgovini sa SAD koja bi mogla zadati težak udarac za evropsku ekonomiju. Ipak, upravo je to upravo pravac u kom ide Trampova administracija", napisao je Lahman iz AEI-a.
Sva ta dešavanja uticala su na to da prinosi na kratkoročne dvogodišnje obveznice, koje su najosetljivije na političke potrese - skoče za 150 baznih poena, najviše od 1992. godine, na 2,73 odsto.
Uz to, razlika u prinosima između italijanske 10-godišnje obveznice i referentnog nemačkog Bunda povećala se za 50 baznih poena na iznad 300 baznih bodova, što nije zabeleženo od juna 2013. godine. U odnosu na kraj aprila, kada je taj raspon iznosio 115 baznih poena, razlika se praktično utrostručila.
Beg investitora iz italijanskih hartija od vrednosti ilustruje i sunovrat indeksa akcija Milanske berze FTSE MIB za gotovo tri posto na šta je pre svega uticao pad akcija italijanskih banaka.
Evro je takođe skliznuo na višemesečni minimum pošto je agencija za kreditni rejting Mudis signalizirala moguće smanjenje rejtinga za Italiju ukoliko buduća vlada ne uspe da reši problem tereta duga.
Italijanski javni dug iznosi, prema poslednjim raspoloživim podacima, 2.300 milijardi evra, što je 131,8 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje.
