Više ulažemo u kante, nego u selo
Za đuveč, koji domaćice spremaju od turskih paprika i španskog paradajza i prebranac od kazahstanskog pasulja kriv je, smatraju stručnjaci maćehinski odnos države prema seljaku.
Miladin Ševarlić, predsednik Društva agroekonomista Srbije i profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu kaže da se u Srbiji više ulaže za kante za smeće, zamenu drvoreda i obnovu trotoara u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Nišu nego u rekonstrukciju infrastrukture u selima Srbije.
- Naš seljak zbog niskih subvencija nije u stanju da bude konkurentan ne samo farmerima iz zemalja EU, nego i iz regiona. Tako u Srbiji jedan aktivni poljoprivrednik hrani 18 potrošača, a u Nemačkoj više od 150 - kaže dr Ševarlić.
Svega 84.000 gazdinstava u Srbiji ima pravo na subvencije, ali nažalost često su doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje viši od tih subvencija, navodi naš sagovornik. Osim toga usitnjeni poljoprivredni posedi od svega tri hektara po proizvođaču ne dopuštaju da se srpski seljak upusti u ozbiljniju tržišnu utakmicu.
Prema procenama našeg sagovornika u narednih 15 godina oko 700 od ukupno 4.537 sela u Srbiji ostaće bez stanovnika.
Uprkos ovakvom maćehinskom odnosu, izvoz poljoprivrednih proizvoda u ukupnoj spoljnotrgovinskoj razmeni, navodi dr Ševralić, učestvuje sa dve milijarde dolara (ukupan izvoz Srbije je osam milijardi dolara).
Postavlja se pitanje gde bi Srbiji bio kraj da država subvencijama podrži seljake. Izvoz od ove dve milijarde mogao bi biti utrostručen, pa ne bi bilo potrebe da jedemo luk iz daleke Australije.
