Gasovod za spas Srbije
Rusija će vrlo verovatno zaista prekinuti isporuke gasa Evropi preko Ukrajine iduće godine. U okolnostima kad su dve zemlje praktično u ratu i teškom teritorijalnom sporu, šanse da se dve državne gasne kompanije dogovore o tranzitu gasa za EU su vrlo mršave. Za Srbiju je, između ostalih, ovo pitanje veoma važno, jer sav gas koji dobijamo stiže preko Ukrajine i Mađarske.
Ali, direktor Srbijagasa Dušan Bajatović uverava domaću javnost da naša zemlja neće biti ugrožena. Prema njegovim rečima, proširivanjem kapaciteta postojećeg skladišta gasa u Banatskom Dvoru, dnevno će se proizvoditi 10 miliona kubika gasa, što je dovoljno da se pokriju dnevne potrebe Srbije u najhladnijim danima.
Ipak, Srbija ne može sasvim da se opusti i od strateškog je značaja gasno povezivanje s Bugarskom i Rumunijom. Kad je reč o gasnoj interkonekciji s Bugarskom mora biti završeno 200 kilometara gasovoda s Bugarskom, što će koštati 200 miliona evra i Srbijagas je već izveo eksproprijaciju zemljišta rute po kojoj će biti položene cevi.
- Evropa bi trebalo da nam pomogne sa 48 miliona evra, dok će ostatak obezbediti Srbijagas iz tekuće likvidnosti, što znači da nema zaduživanja države - kazao je Bajatović.
On je naveo da je važan projekat i gasna veza Srbije sa Rumunijom, koja ima dovoljno svog gasa. Reč je o gasovodu dužine 10 kilometara, dok bi 130 kilometara svog dela gasovoda Rumuni sami finansirali, rekao je Bajatović. Donete su i odluke o ulaganju o proširenju skladišta gasa u Banatskom dvoru i tu će se ubuduće utiskivati između 700 miliona i milijardu kubika.
Ruska dilema
Naravno, zatvaranje rute snabdevanja gasom preko Ukrajine nije laka odluka ni za Rusiju, koja zarađuje silan novac od gasa, a Evropa je najkurentnije i najprirodnije tržište. Stoga, međunarodni energetski stručnjaci predviđaju i popuštanje Rusije koja ni sama energetski nije spremna da tek tako odbaci Ukrajinu, uprkos svim neprijateljstvima, jer ne postoji infrastruktura koja bi plavi energent nekom drugom rutom transportovala do evropskih kupaca.
Veza s Bugarskom se kolokvijalno već naziva Srpskim tokom i rok za završetak je 2021. godina. Da bi se Srbija dodatno osigurala energetski, premijerka Ana Brnabić je najavila i mogućnost iznajmljivanja skladišta gasa u Mađarskoj, dok se veza s Bugarskom ne završi.
Ali, dok su najodgovorniji u državi naizgled spokojni, ima i onih koji se pribojavaju, pa tako profesor Dušan Uzelac sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i kaže da je previše nepoznanica, a premalo vremena.
- To je, nažalost, poprilično na dugačkom štapu. Zbog toga što tehnički detalji nisu dogovoreni. Sve je to još u sferi politike, koja, nažalost, može sutra da se promeni i zbog toga će to da traje prilično dugo - kaže Uzelac.
Skladišta gasa su rešenje, ali privremeno i pravo pitanje je šta će se dogoditi sa Turskim tokom, odnosno gasovodom koji povezuje Rusiju i Tursku, a koji je zapravo namenjen i EU. Izvesno je jedino da će ruski Gasprom završiti dve cevi Turskog toka, od po 15.750 milijardi kubika gasa godišnje, do 20. decembra 2019.
Turske nepoznanice
Voja Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije, kaže da je dobro što se razgovara o gasnoj konekciji s Bugarskom.
- Postavlja se, međutim, pitanje, gde je gasovod Turski tok na koji će da se priključi srpski gasovod? Dokle je izgrađen? Ne zna se ni dokle se stiglo sa gradnjom u Turskoj. Da li će iz Turske da uđe u Grčku, pa u Bugarsku, ili direktno u Bugarsku, još se ne zna - kaže Vuletić.
Gasprom je dobio sve dozvole turske vlade, radovi teku po planu, što znači da će cevi doći na evropski deo Turske, odatle prema Bugarskoj i Grčkoj, odnosno Evropskoj uniji, ako ona uopšte pokaže interes, budući da se uopšte ne izjašnjava. Upravo tu leži geopolitički problem.
Naime, čuveni projekat Južni tok, koji je takođe zamišljen kao zaobilaženje Ukrajine propao je zbog regulative EU koja ne dopušta da vlasnik cevi i gasa bude ista kompanija, te da cevi budu rezervisane samo za gas jedne države, u ovom slučaju Rusije. Potpuno isto pitanje sad čeka i projekat Turskog toka.
- Naše nade za povezivanje sa Bugarskom vezane su za njeno priključenje Turskom toku, a što se tiče izgradnje gasovoda do Mađarske, to je krupna investicija, pitanje je ko će to finansirati - pita se stručnjak za energetiku dr Srećko Đukić.
Srbija, dakle, čeka i pare i mig EU o sudbini Turskog toka. Ako se stvar posmatra politički, odnosi EU i Rusije, odnosno Turske su vrlo loši, a ostaje i dilema snabdevanja koja je postojala i oko Južnog toka.
