Srpska industrija kaska čak i za Albanijom: Daleko nam i prošli vek
Iako je srpska industrija lane proizvela najviše u poslednjih 25 godina, to je nažalost za 44,2 odsto manje od obima proizvodnje iz 1990. Prema rečima ekonomiste Ivana Nikolića, urednika mesečnika "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT) sa prosečnim rastom u poslednje tri godine, nivo industrijske proizvodnje od pre 28 godina, Srbija će dostići tek 2026.
Danilo Šuković, ekonomista, u izjavi za "Vesti" kaže da informacija o tome da je srpska industrija najviše proizvela u poslednjih 25 leta ne znači mnogo i da činjenica da se tek 2026. očekuje dostizanje nivoa iz daleke 1990. godine sve menja.
- Zemlje poput Češke i Mađarske davno su premašile nivo proizvodnje koje su imale pre tranzicije, a mi kaskamo čak i za Bugarskom i Albanijom - kaže Šuković.
Prema njegovim rečima, ukoliko Srbija ne bude imala stopu rasta BDP višu od pet odsto teško se može očekivati da će se približiti civilizovanom svetu, nego će se i dalje nalaziti u siromaštvu i bedi.
Cveta proizvodnja hemikalija
Najbolje rezultate beleži proizvodnja hemikalija i hemijskih proizvoda, koja je u periodu 2014-2017. ostvarila čak 46 odsto prirasta dodate vrednosti celog podskupa srednje-visokih tehnoloških oblasti. Sledi proizvodnja električne opreme 12,3 odsto.
Proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica i proizvodnja ostalih saobraćajnih sredstava imale su jednocifren doprinos rastu dodate vrednosti ovog podskupa oblasti prerađivačke industrije - 8,9 i 0,7 odsto.
- Ovim tempom razvoja u Srbiji ni za 50 do 60 godina nećemo dostići prosek zemalja Evropske unije. Sve dok poljoprivredna proizvodnja zavisi od vremenskih prilika, a ne od razvijenog sistema navodnjavanja i dok udeo korupcije ne bude smanjen neće biti boljitka u Srbiji - kaže Šuković.
Ekonomista Miroslav Prokopijević smatra da su ekonomske prilike iz 1990. godine neuporedive sa današnjom situacijom.
- Te 1990. na delu je bila zatvorena ekonomija, danas je reč o tržišnoj privredi. Ranije se mogao ograničavati ili zabranjivati uvoz, danas to nije moguće. Jednostavno nema nikakvog osnova za upoređivanje - ističe Prokopijević.
Pad farmacije
Visoko tehnološke oblasti, kao što je proizvodnja računara, elektronskih i optičkih proizvoda, kao i proizvodnja osnovnih farmaceutskih proizvoda i preparata, neznatno su smanjile svoj udeo u prerađivačkoj industriji. I to isključivo usled manjeg doprinosa farmaceutske industrije, koji je u laganom padu još od 2008. godine.
Inače, poslednjih godina u Srbiji je primetna tendencija blage relativne promene strukture proizvodnje u korist oblasti sa višim tehnološkim sadržajem.
- U periodu 2010. do 2017. udvostručen je udeo srednje- visokih tehnoloških oblasti prerađivačke proizvodnje u stvaranju dodate vrednosti ovog sektora, sa 11 na 22 odsto - ističe Nikolić.
