Balkan je žrtva gasnog rata Rusije i Ukrajine, Srbija ima razloga za strah
Moskva i Kijev se ponovo spore oko snabdevanja prirodnim gasom, pominje se čak i novo zavrtanje ventila. Srbija je među zemljama koje imaju najviše razloga za strah, prenosi Dojče vele.
"Berlinu najmanje treba ovaj konflikt"
Evropska unija sa strepnjom posmatra novi spor oko gasa između Rusije i Ukrajine. Pozivajući se na iskustva iz prethodnih konflikata 2006. i 2009 godine, kada je Rusija zavrnula ventil, Brisel je ponudio pomoć u rešavanju problema. I Berlin je zabrinut: "U interesu je EU, isto kao i Rusije i Ukrajine, da ove dve zemlje budi pouzdani partneri po pitanju snabdevanja gasom", rekao je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert.
Krajem februara, arbitražni sud Trgovačke komore u Stokholmu doneo je presudu u sporu između ukrajinskog Naftogaza i ruskog Gazproma. Sud je naložio Gazpromu da plati kompenzaciju of 2,56 milijardi dolara jer je iz Rusije stiglo manje gasa nego što je dogovoreno. Ukrajinske vlasti su već počele sa zaplenom Gazpromove imovine u Ukrajini.
Gazprom je najavio žalbu, a još ranije su pomenuli da će otpočeti proces raskida svih ugovora sa Naftogazom. Ukrajinci su na to odgovorili da Gazprom ne može da prekine snabdevanje i tranzit gasa dok ugovor ne istekne sledeće godine.
Rusija je veoma brzo reagovala na presudu iz Stokholma i zapretila da će prekinuti snabdevanje, kaže Klaudija Kemfert, ekonomistkinja koja prati energetiku u Nemačkom institutu za ekonomska istraživanja.
"Tu sigurno ima političkih motiva", kaže ona za DW. "Gas se ponovo koristi kao političko oružje. To gledamo već mnogo godina".
Ruski gas je jako važan za Nemačku
Jerg Forbrig iz američkog trusta mozgova Nemački Maršalov fonda ističe da niko ne želi novu eskalaciju sukoba između Ukrajine i Rusije. "Berlinu sad najmanje treba da se ovaj konflikt proširi na energetiku i da to direktno pogodi Evropu", dodaje on.
Ruski gas je jako važan za Nemačku, kaže Forbrig, međutim najveći deo ruskog gasa više ne dolazi preko ukrajinskih gasovoda. Energent u Nemačku poslednjih godina mahom stiže preko Severnog toka kroz Baltičko more, kao i preko gasovoda Jamal gasovoda koji vodi kroz Belorusiju i Poljsku.
Prošle godine Nemačka je potrošila rekordnu količinu od 53 milijarde kubnih metara ruskog gasa. Rusija snabdeva 40 odsto ukupne količine potrošnje u Nemačkoj. Forbrig podseća da se Berlin u dobroj meri oslanja i na gas iz Norveške i Holandije.
Međutim, balkanske zemlje zavise od ukrajinskog gasovoda. Prethodni sukobi oko gasa pokazuju da bi stanovnici Balkana pretrpeli najjači udar. Posebno su ugrožene Srbija, BiH, Makedonija, Bugarska i Rumunija. "Ove zemlje se gotovo u potpunosti snabdevaju ruskim gasom koji stiže preko Ukrajine", dodaje Forbrig. Za razliku od Nemačke - nemaju drugih mogućnosti.
