Evo zašto Nemačka ni po koju cenu neće odustati od "Severnog toka 2"
Nemačka dosledno brani "Severni tok 2". Berlin polazi od toga da ovaj projekat ne protivreči amandmanima u Gasnoj direktivi (Trećem energetskom paketu Evropske unije) koji su predloženi u novembru prošle godine. Nemački partneri spremni su da svoj stav brane i na sudu.
Amerikanci u klin, Nemci u ploču
Ovaj projekat podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Rusije, kroz Baltičko more, u Nemačku. Izgradnja počinje ovog leta, a biće završena 2019. godine. Nova maršruta tranzita plavog goriva biće paralelna sa postojećim cevovodom "Severni tok".
Projektu se snažno suprotstavljaju SAD. U martu 2016. godine Mađarska, Letonija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Češka, Estonija i Litvanija zajedno su istupile protiv novog gasovoda. Na njihov zahtev pojavili su se amandmani u Gasnoj direktivi kojima nije zadovoljan Berlin.
Nemački pravnici su amandmane na Gasnu direktivu nazvali "neprihvatljivim i s tačke gledišta evropskog, i s tačke gledišta međunarodnog prava".
Predložene izmene stvaraju pretpostavke za to da Brisel dobije ekskluzivno punomoćje da reguliše unutrašnje tržište energenata. Ranije je oblast međuvladinih sporazuma bila u kompetenciji pojedinačnih zemalja Evropske unije, navedeno je u zaključku.
Glavno je to što su eksperti zaključili da amandmani ne mogu da važe za "Severni tok 2", pošto je investiciona odluka o projektu usvojena znatno ranije, a finansiranje je već počelo. Zakon, kao što je poznato, ne može da važi retroaktivno.
Najveći saveznik Nemačke - Rusija
U borbi za "Severni tok 2" Berlin je glavni saveznik Moskve. Podrška je obezbeđena na najvišem nivou. Nemačka kancelarka Angela Merkel je prošle nedelje, nakon sastanka s poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim, ponovo izjavila da je to za Nemačku isključivo ekonomski projekat koji ne predstavlja opasnost za diversifikaciju isporuka energetskih resursa Evropi.
Moravjecki je izneo suprotno mišljenje, što je razumljivo s obzirom na to da Poljska planira da do 2022. godine izgradi sopstveni gasovod "Baltik pajp". Problem je u tome što inostranim investitorima poljski projekat nije interesantan. Evropska komisija, koja je ranije obećala 300 miliona evra, nedavno je smanjila finansijska sredstva više od deset puta.
Varšava teško može da računa na podršku Berlina. Stvar je u tome što Nemci imaju više interesa za "Severni tok 2". Nakon uvođenja ovog gasovoda u eksploataciju, Nemačka će moći direktno iz Rusije da dobija do 110 milijardi kubika gasa godišnje.
Znatne količine gasa će se isporučivati susednim zemljama, a Nemačka će se kroz godinu i po pretvoriti u najveći gasni čvor EU. Jedina prepreka je Treći energetski paket EU.
