Davos pao na ispitu
Završen je još jedan Svetski ekonomski forum, 48. po redu. I ovoga puta, kao i dosad po pravilu, mnogo priče, sesija i susreta političara i poslovne elite. Oko 3.000 ljudi se sakupi u malenom švajcarskom ski-centru kako bi dalo pregled aktuelnih tokova ekonomije i politike u svetu. Međutim, Svetski ekonomski forum odrednicu "ekonomski" u imenu ima greškom, jer odavno je to politička pozornica koja ima veoma malo veze s ekonomijom.
Ovaj politički sajam, kako neki vole da ga nazivaju, traje skoro pola veka, ali nije ponudio niti jedno ozbiljno rešenje za umanjenje nejednakosti u svetu. Prazne priče se nižu koje traju taman koliko i prilozi u televizijskim izveštajima, a već sutradan ih se malo ko seća. Uz to, ovaj ekonomski forum nije u svojoj bezmalo poluvekovnoj istoriji uspeo da predvidi nijednu ozbiljnu ekonomsku, društvenu ili političku krizu. A kriza je bilo napretek.
Dovoljno je samo da pomenemo dve, onu koja je potresla svet 2008, a koja je bila jednaka ekonomskom krahu s kraja dvadesetih godina prošlog veka. Niko od mudrih glava nije predvideo ni dužničku krizu Grčke, kao ni društvene prevrate na Bliskom istoku koji su rezultovali strašnim talasom izbeglica. Najblaže rečeno, trust mozgova u Davosu, premda se sastav dosta menja kroz godine, jako je loš prognozer.
Hiljadu milijardi dolara
A da se kapital, posle godina krize, vratio na utabane staze rasta jasno je iz činjenice da je, prema nekim procenama, skup u Davosu ove godine "težak" skoro pa 1.000 milijardi dolara. Toliko je, naime, procenjeno bogatstvo njegovih učesnika.
Kritičari vole da kažu da je Davos obična "prodavnica priča" iz koje nikad nije izašla nijedna inicijativa za rešavanje problema siromaštva, gladi, ekonomskih razlika koje su zapravo jaz koji je sve dublji.
Nije za taj jaz kriv Davos, niti njegovi organizatori, a u dobroj meri nisu krivi ni učesnici. Makar najveći broj njih. Ali, ako uzmemo široko formulisani moto organizacije o "unapređenju stanja u svetu kroz dijalog i ekonomsko povezivanje", onda je ova skupa manifestacija pala na istorijskom ispitu.
Za krupne političke aktere je Davos prilika da se prepucavaju, samoreklamiraju, šalju političke poruke kratkog veka, ali, ruku na srce, za političare malih država je to šansa da se u malenim salonima sretnu s nekim od važnih svetskih aktera, mada je Davos daleko od toga da je jedina, čak ni najbolja prilika za to. Agende političara su već prepune takvih regionalnih, kontinentalnih i svetskih skupova na kojima često fotografija rukovanja više vredi unutrašnjoj političkoj upotrebi nego polusatni razgovor.
Globalisti s Istoka
Prošle godine je skup otvorio kineski predsednik Si Đinping, lider druge svetske ekonomije, koji je proglašen i novim liderom globalizma. Ovoga puta to je učinio premijer Indije Narendra Modi. Prvi put jedan indijski premijer boravi u Davosu od 1997. godine i pripala mu je dužnost da svojim govorom otvori skup. Ništa čudno pošto će Indija, koja je i sada u svetskom vrhu po rastu BDP-a, prema oceni priznatih svetskih konsultantskih kuća za 10 godina sustići američku ekonomiju, a do sredine veka je i prestići i uz Kinu biti svetski ekonomski lider. Modi se, dakako, kao sledbenik globalizma, založio za "kuću otvorenih prozora kroz koju će prolaziti vetrovi kultura svih zemalja". U prevodu: za kapital bez granica koji ide tamo gde može da se oplodi.
Ipak, pozivnicu za Davos politička top klasa iščekuje nestrpljivo i retkost je da neko kaže kako neće doći. U tom smislu je forum, koji je 1971. godine ustanovio nemački ekonomista Klaus Švab, i dalje popularan. Ipak, u vestima se daleko slikovitije opisuju vejavice i hiljade vojnika koji čuvaju krem politike i ekonomije sveta, cene kafe i piva u švajcarskoj varošici, kao i hotelske sobe. Sadržaj je u drugom planu, ako ga zapravo i ima, osim možda tek u tragovima. I dogodine će biti jednako sadržajno.
Neko se nedavno rugajuće nasmejao Aleksandru Vlahoviću, predsedniku Saveza ekonomista Srbije koji organizuje Biznis forum na Kopaoniku, kao nekakav mini pandan koji se naziva "srpskim Davosom", kada je rekao da taj zimski na srpskoj planini da više rezultata Srbiji, negoli Davos svetu. Zapravo je Vlahović bio u pravu.
Dva vojnika po učesniku
Svetski ekonomski forum uvek prati i niz protesta, uglavnom antiglobalista, ali i ekologa, a ovoga puta i prosto političkih protivnika i to jedne od glavnih zvezda - Donalda Trampa. Zato je švajcarska armija rasporedila 4.377 vojnika u Davosu i okolini, kako bi osigurala bezbednost svetskih lidera i šefova najjačih kompanija i finansijskih institucija. Gotovo dva vojnika po učesniku.
