Za Evropom kaskamo pola veka
Tek što su uminuli utisci od novogodišnjih vatrometa i konfeta, koncerata i čestitki, građane Srbije su već sustigle sumorne procene privrednog rasta i minimalnih šansi države da u dogledno vreme postane članica EU.
Crne prognoze su tim uverljivije, jer dolaze od respektabilnih institucija i poznavalaca stanja domaće privrede. Šef Kancelarije Svetske banke za Srbiju Stiven Ndegva upozorio je da bi tempom privrednog rasta od tri odsto godišnje Srbija tek za pola veka mogla da dostigne evropski standard!
Poruka je još sumornija ako se zna da rast Bruto društvenog proizvoda (BDP) u upravo okončanoj 2017. godini nije ni dosegao tri procenta o kojima govori zvaničnik SB za Srbiju. Tek sa rastom BDP-a od pet procenata na godišnjem nivou Srbija će uspeti da za 15 godina stigne Evropu, a njeni građani osete bolji život, procenjuju u SB.
- Mi stopu rasta od pet odsto imamo za poslednjih šest godina, kumulativno! Tim tempom da svi ugase sve mašine, ne možemo da ih stignemo za 500 godina - figurativno je istakao tu drastičnu razliku između srpske privrede i privreda država zapadne Evrope Milan Ćulibrk, ekonomski novinar i urednik NIN-a.
Grubješić: Sporo približavanje EU
Ni perspektiva članstva Srbije u EU nije optimistična. Nova generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Suzana Grubješić kaže da će ovim tempom pregovaranja Srbiji biti potrebno šest godina da otvori sva poglavlja, a 12 da ih zatvori.
Kako je rekla ova bivša potpredsednica Vlade za evrointegracije, najveću prepreku za to predstavljaju dijalog sa Prištinom i poglavlja 23 i 24 koja se odnose na pravosuđe i temeljna prava - pravda, sloboda i bezbednost.
Poredeći Srbiju sa Nemačkom, Ćulibrk je predočio to strahovito zaostajanje. Kako objašnjava za "Vesti", u periodu od 2012. do 2017. Nemačka je imala ukupno veći privredni rast nego Srbija, a pritom startne pozicije nacionalnih privreda obe države nisu ni za poređenje, odnosno Nemačka ima neuporedivo veću osnovicu. Njen BDP je nominalno iznosio 3.000 milijardi evra!
- Nemci su imali rast BDP-a od dva odsto, a mi svega 1,9 - ističe Ćulibrk.
Kakve bi rezove država trebalo da preduzme da dođe do boljitka koji bi se odrazio i na standard građana i održivu perspektivu domaće privrede?
Ista meta, isto odstojanje
Milan Ćulibrk je uveren i da će na početku naredne godine u Srbiji opet političari na vlasti obećavati prosečnu platu od 500 evra do kraja te godine.
- Ne mogu plate da rastu za 25 odsto, ako je privredni rast dva do tri procenta - kaže on.
Podsetio je da je bivši premijer Vučić još u aprilu 2016. najavljivao da će se prosečna plata u Srbiji približiti sumi od 500 evra već krajem 2017, dok je prosečna zarada u zemlji u prvih 11 meseci iznosila tek oko 390 evra.
Ndgeva kaže da bi trebalo inicirati razvoj privatnog sektora, prodati državne firme kojih je u Srbiji oko 600, brojka koja je prevelika za bilo koju zemlju. U tome Srbija uveliko kasni i zato će SB insistirati na ubrzanju reformi.
- Pre svega u poreskoj politici, privatizacija javnih preduzeća, u privlačenju stranih investicija, što brži rast privrede od najmanje pet odsto BDP-a - kaže za "Blic" ovaj stručnjak.
I to što je ova godina dobro počela za javni sektor, čiji su zaposleni od 1. januara dobili povećanja plate za 10 odsto, u državnoj administraciji plate su uvećane za pet procenata, dok isto povećanje očekuje i penzionere, ne prenosi se na privatni sektor. Ćulibrk kaže da privatni sektor neće moći da isprati ovogodišnje povećanje plata u javnom sektoru i strahuje da će Srbija ostati jedina evropska zemlja u kojoj su plate u javnom sektoru veće nego u privatnom.
