Borba za kvadrate: Preko Beča do stana

Jeftina državna stanogradnja u Srbiji, koju je najavio predsednik države Aleksandar Vučić, trebalo bi da bude spas za vojsku, policiju i službe bezbednosti čijim će pripadnicima biti omogućeno da kvadrat stana, kao i mladi naučnici, plaćaju u proseku oko 500 evra. Da li će se to ovog puta desiti, pita se javnost, pošto je Vučić i dok je bio premijer obećao stanove za svega 380 evra po kvadratu i to krajem 2015. godine, ali i to je ostalo samo u najavi.

Z. Raš

Mladi u Srbiji imaju zajedničku muku: Miloš Blašković

Bilo kako bilo, ove kategorije stanovništva mogu da se raduju, dok ostalima preostaje da se kao i do sada snalaze na razne načine. U traženju najbolje opcije za sopstveni krov nad glavom, neki su kao i uvek kada je najteže, pomoć potražili od najbližih koji žive - van granica Srbije.

Spas iz dijaspore

U Udruženju Efektiva, koje okuplja građane sa kreditima u švajcarskim francima, kažu da je i prethodnih godina srećnicima koji imaju najbližu rodbinu u inostranstvu "ključ za pravu bravu" bio pomoć dijaspore u otplati enormnih kredita.

Pročitajte još:

pixabay.com

* U bankrotu 150.000 Srba

* Hoće li biti jeftinih stanova u Srbiji i za koga?

* Ovo su lokacije na kojima niču jeftini stanovi

Drugima se posrećilo kreditima u inostranstvu, jer kako nam objašnjava bračni par iz Ćuprije koji insistira na anonimnosti zbog rada na crno, kao zvanično neplatežni do svog doma su mogli samo preko sestre koja živi u jednoj od zapadnih zemalja.

Slično je i sa mladim slikarom koji je, "poput ministra odbrane Aleksandra Vulina spas pronašao ne kod ženine već kod svoje tetke". Jedan od onih koji je došao do stana, što bi naš narod rekao "okolo, naokolo", preko inostranstva i pristao da o tome govori za "Vesti" je 27-godišnji IT stručnjak Miloš Blašković.

Uz napomenu da je njegov slučaj više izuzetak nego pravilo, kaže da je njegova sestra iz Beča koja je višegodišnji platežni klijent iste banke, bila uporna u nameri da mu pomogne. Iz drugog pokušaja to joj je i pošlo za rukom.

Blašković je u potragu za sopstvenim krovom nad glavom krenuo pre godinu dana. U želji da se osamostali išao je od banke do banke. Onda je shvatio da bezuspešno pokušava da dođe do odgovarajućeg kredita u Srbiji.

- Išao sam logikom - što bi plaćao mesečnu kiriju gazdama kada mogu u ratama da otplaćujem svoj stan. Međutim, kamate su bile bile nepovoljnije nego sada, a banke su me gledale kao klijenta platežno sposobnog da se zadužim na period od 30 godina. Nisam želeo da do svoje 57. godine živim u nekoj vrsti ropstva - priča ovaj mladić.

Objašnjava da je hteo da otplati kredit za upola kraće vreme, pa je sve ispričao sestri koja je posle master studija španskog jezika i književnosti ostala u austrijskoj prestonici. Tamo već osam godina živi i radi jer u Srbiji nije mogla da nađe posao.

Miloš je planirao da se zaduži na sumu od oko 50.000 evra.

- Kad je sestra otišla da se raspita, službenica je rekla da nema mogućnosti da se zaduži za stan u Srbiji, ali je ona bila uporna i na kraju su presudila njena mesečna primanja i određena suma koju je imala u banci. Banka je prihvatila njen zahtev uz obrazloženje da traži malu sumu - priča Blašković koji se proteklog leta uselio u stan u jednom novobeogradskom bloku.

Povoljniji uslovi

Računica je, kaže, jednostavna. Za 15 godina otplate, stan će ga koštati 63.000 evra, a ima mogućnost i kraćeg roka otplate. S druge strane, prema ponuđenim uslovima u Srbiji platio bi ukupno blizu 90.000 evra.

Osvrnuvši se na ovaj primer Hasan Hanić, profesor Beogradske bankarske akademije, objašnjava da se umesto hipoteke na nekretninu kao garancija može uzeti drugi kvalitet klijenta.

- Banka može da odluči da se obezbedi na drugi način, bilo čime. Da ona ili neko drugi, recimo firma u kojoj klijent radi, bude njegov jemac - objašnjava za "Vesti".

Kamatne stope u Srbiji su, prema rečima ovog stručnjaka, u odnosu na ranije snižene, ali ne kao u državama višeg standarda koje imaju i veći kreditni rejting.

- To bankama iz tih zemalja omogućava da dođu do povoljnijih sredstava kojima odobravaju kredite i plasiraju ih po nižim kamatnim stopama - kaže Hanić i dodaje da u Srbiji za tako nešto ipak postoji rizik.

Pre desetak godina građani Srbije su uzimali kredite u "švajcarcima" koji su se ispostavili kao papreni i mnogima su uterali strah u kosti. Bilo je primera da je neko pre osam godina od banke uzeo kredit od 50.000 evra, otplatio 30.000, da bi se ispostavilo da duguje - još 80.000 evra.

Sada je prema rečima predsednika Udruženja Efektiva Dejana Gavrilovića situacija povoljnija. Kamate su snižene, ali još uvek su malo veće od onih u inostranstvu.

- Ranije je bilo velikih problema sa kreditima u švajcarskoj valuti, pa je bilo situacija da su bliski rođaci u dijaspori uzimali kredite kako bi isplatili zaduženje svojih najbližih u domovini - kaže Gavrilović za "Vesti".

Kaća Lazarević iz beogradske agencije za nekretnine Alka kaže da ako neko u Srbiji nema od koga da nasledi stan, prinuđen je da pokuca na vrata banke ako želi da dođe do krova nad glavom. Međutim, dodaje, plate u Srbiji su male, a politika banaka je gotovo zelenaška.

- Kredit je uvek skup, jer uz ratu postoje i troškovi obrade kredita. Jedina dobra vest je što su u poslednje vreme uslovi povoljniji nego ranije - objašnjava Kaća Lazarević.