5 suludih nameta koje plaćamo, a ne bi trebalo da postoje
Više od polovine privrednika smatra parafiskalne namete drugim najvećim opterećenjem poslovanja, posle poreza i doprinosa na zarade. Reč je o dažbinama za koje ne dobijaju protivuslugu države ili njena vrednost ne odgovara plaćenom iznosu.
Dosad je evidentirao 384 neporeskih nameta od kojih su 247 parafiskali i čak 72 odsto tih nameta u nadležnosti je republičkog nivoa vlasti. Međutim, od 2012. kada je na osnovu analize NALED-a ukinuto 138 taksi i naknada, među kojima i firmarina za preduzetnike, država nije mnogo uradila na ovoj reformi. NALED je evidentirao pet tipičnih vrsta parafiskalnih nameta koji su ili duplirani (plaćaju se na dva mesta), ili ih privrednici plaćaju uprkos zdravoj logici.
1. Naknade javnim preduzećima - u jednom Parku prirode čak 92 nameta
Sektorski zakoni koji propisuju obaveze javnih preduzeća dozvoljavaju im naplatu taksi i naknada u cilju finansiranja poslovanja. Problem je što su oblasti za koje mogu da uvode namete postavljene široko. Tako je Zakon o zaštiti prirode omogućio naplatu naknada u oblasti "turizma, ugostiteljstva, trgovine, usluga...". Epilog je Odluka "Srbijašuma" o naknadama za Park prirode "Stara planina" u kojoj su smišljena čak 92 nameta.
2. Nameti čija visina ne odražava vrednost dobijene usluge
Doprinos za uređenje građevinskog zemljišta najbolje oslikava definiciju parafiskala jer se kod plaćanja ovog nameta ne dobija protivusluga države odgovarajuće vrednosti. Iznos doprinosa za gradnju u gradu, gde je infrastruktura već u velikoj meri izgrađena, znatno je veći nego pri gradnji u selu gde je potrebno više ulaganja za dovođenje vodovoda, kanalizacije ili puta, umesto da troškovi budu obratni.
3. Lokalne takse i naknade opšte namene
Naknada za zaštitu životne sredine primer je parafiskalnih nameta koje nameću lokalne samouprave. Reč je o naknadi koja je po svojoj prirodi porez. Novac od ove naknade nije direktno namenjen zaštiti životne sredine, već ide u budžet za opšte potrebe, kao i svi porezi. Jedan od najpoznatijih nameta sličan naknadi za zaštitu životne sredine jeste i firmarina koju i dalje plaćaju velike kompanije.
4. Naknada koja je određena ne prema troškovima države, već prema ekonomskoj snazi klijenta
Naknada za dobijanje upotrebne dozvole tipičan je parafiskalni namet jer se njena visina određuje u procentualnom iznosu u odnosu na vrednost objekta (0,2 odsto). Takođe, kada se odobrava izgradnja telekomunikacionog objekta, naknada ide do 0,3 odsto predračunske vrednosti. Evidentno je da način određivanja iznosa ne prati stvarne troškove organa koji izdaje dozvolu, već ekonomsku snagu klijenta. Dobra vest je da bi procentualno utvrđivanje trebalo da bude ukinuto izmenama Zakona o republičkim administrativnim taksama.
5. Duple takse
Građani i privreda neretko su izloženi plaćanju dve takse za isti posao. Jedan od primera jeste taksa koju NBS naplaćuje za tumačenje propisa iz njene nadležnosti. Problem je u tome što za tumačenje propisa već postoji republička taksa od 1.530 dinara za fizička i 12.490 dinara za pravna lica. Jednu od dve takse bi trebalo ukinuti.
