Nezaposlenima u Srbiji i do 51.905 dinara
Mesečna novčana naknada za nezaposlene od prvog dana naredne godine ne može biti niža od 22.390 dinara, niti viša od 51.905 dinara.
To je navedeno u Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti, koji je utvrdila Vlada Srbije i uputila ga poslanicima Skupštine Srbije na usvajanje.
Toliko će iznositi tokom cele 2018. godine, a menjaće se januara 2019. godine, kada će taj iznos biti ponovo biti usklađivan s godišnjim indeksom potrošačkih cena u kalendarskoj godini.
Na kraju oktobra ove godine 36.469 nezaposlenih primalo je mesečnu novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, a prosečna neto vrednost iznosila je 16.201,57 dinar. Novčana naknada isplaćuje se nezaposlenom od tri do 24 meseca, u zavisnosti od staža koji je imao pre nego što je došao na evidenciju NSZ-a. Izuzetno, novčana naknada pripada nezaposlenom u trajanju od dve godine samo ukoliko mu do ispunjavanja prvog uslova za odlazak u penziju one nedostaju, dok svi ostali novac dobijaju od tri meseca do godinu dana.
Predloženim izmenama i dopunama na drugačiji način se uređuju odredbe koje se odnose na obračun za ostvarivanje prava na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti.
Naime, novi koncept utvrđivanja visine novčane naknade predviđa da se mesečni iznos utvđuje množenjem dnevne novčane naknade i broja kalendarskih dana u mesecu za koji se ostvaruje pravo i vrši isplata.
Takođe, novim rešenjem definisana je dnevna novčana naknada, koja se utvrđuje množenjem osnovice dnevne novčane naknade s ličnim koeficijentom. Osnovica dnevne novčane naknade iznosi 1.000 dinara i u sebi sadrži pripadajuće doprinose za zdravstveno i penzijsko i invalidsko osiguranje.
Zatim, utvrđeni je lični koeficijent, tako da predstavlja odnos ukupne zarade, odnosno naknade zarade, osnovice osiguranja i visine ugovorene naknade u poslednjih 12 meseci koji prethode mesecu u kojem je prestao radni odnos.
Izmenama se obezbeđuje bolja zaštita i sigurnost građana Srbije prilikom odlaska na rad u inostranstvo, s obzirom na to da sve veći broj naših državljana nalazi posao preko agencija za zapošljavanje.
Predlaže se zabrana obavljanja delatnosti u trajanju od tri godine za osnivača agencije za kog je utvrđeno da ima neregistrovan privredni subjekat koji obavlja poslove zapošljavanja.
Takođe, izmenama Nacionalna služba za zapošljavanje uvodi mogućnost organizovanja obuka za sticanje dodatnih znanja i veština zaposlenih u skladu s potrebama poslodavca radi održavanja zaposlenja, obezbeđenja konkurentnije radne snage i prevencije nezaposlenosti. Radi obezbeđivanja pune stručne osposobljenosti, a da bi ona bila ista za zapošljavanje na svim poslovima, utvrđuju se troškovi polaganja ispita za rad u zapošljavanju.
